U susjedstvu BiH upitna privatnost: Broj kamera i sistema za nadzor raste
Kamere koje prepoznaju lice dok prolazite kroz školsku kapiju.
Mikrofon u autobusu koji beleži razgovor. Sistem koji može da poveže registarsku tablicu sa rutom kretanja kroz više gradova.
U poslednjih pet godina, stotine javnih institucija u Srbiji nabavilo je preko hiljadu komada opreme za nadzor, od kamera sa funkcijama prepoznavanja lica, praćenja registarskih tablica i analize ponašanja, preko kamera koje snimaju i analiziraju zvuk, do dronova sa višestrukim zumom i termalnim snimanjem.
Vanredni kvar u Sarajevu: Više ulica bez vode, ekipe ViK-a na terenu
BIRN je u okviru višegodišnjeg istraživanja prikupio podatke o javnim nabavkama opreme za nadzor i mapirao ih na interaktivnoj platformi.
Podaci su prikupljeni iz javno dostupne dokumentacije uz pomoć internog alata TenderSpy, razvijenog za sistematsko praćenje javnih nabavki.
Upozorenje za korisnike androida: Oprezno s linkovima, hakeri vrebaju novom aplikacijom
Rezultat je detaljan uvid u to gde se u Srbiji koriste kamere, koje prepoznaju lica i registarske tablice, gde se snima i zvuk, ko poseduje softver za analizu ponašanja i kako se širi mreža uređaja koji mogu pratiti kretanje ljudi i vozila.
Broj nabavljene opreme za nadzor je zapravo znatno veći, jer Ministarstvo unutrašnjih poslova, Vojska Srbije, Vojnobezbednosna agencija VBA, Vojnoobaveštajna agencija VOA i Bezbednosno-informativna agencija BIA ovu vrstu opreme nabavljaju po posebnom režimu.
Stručnjaci, koji su govorili za BIRN, kažu da navedeni tipovi opreme imaju svoju bezbednosnu svrhu, ali nose rizik od zloupotrebe, pogotovo kada je u pitanju privatnost građana.
"Pravo na privatnost je ustavna kategorija i kada nemate adekvatan osnov da zadirete u privatnost to ne bi trebalo da se radi. Definitivno se tehnologija razvila preseljenjem velikih sfera života u online. Tehnologiju nije pratilo pravo. Vrlo često se dešava da se problem toliko nagomila, pa tek onda regulativa reaguje", kaže za BIRN advokat Miloš Stojković.
Ovakav nadzor ne odnosi se samo na zaposlene u institucijama, već i na građane koji posećuju te objekte ili prolaze pored njih. U slučaju gradova, koji postavljaju kamere na javnim mestima, nadzor zahvata širok krug ljudi i podiže pitanja o ravnoteži između bezbednosti i privatnosti.
Pitanja koja se nameću nisu samo tehnička koliko dugo se čuvaju snimci, ko može da ih koristi i u koje svrhe već i etička, jer ovakvi sistemi mogu ugroziti privatnost, slobodu kretanja i pravo na okupljanje, posebno kod osetljivih grupa.
"Ove aktivnosti proširuju "socijalno sortiranje" populacije u različite kategorije, tako da se sa ljudima može postupati različito, zavisno od njihovih evidencija. Ovo se uglavnom dešava bez znanja javnosti, a čak i kada postoji svest o tome, retko se preduzimaju dalji koraci. Ovo su ozbiljna pitanja, koja se tiču ne samo privatnosti", kaže za BIRN David Lyon sa Queens Univerziteta u Kingstonu, Kanadi.
Koji mobitel ima najbolju bateriju? Test pokazao zanimljive rezultate
Ovo istraživanje nastaje nakon što su u protekle dve godine novinari BIRN-a dokumentovali nelegalni digitalni nadzor nad aktivistima i novinarima, uključujući otključavanje telefona pomoću forenzičke opreme kompanije Cellebrite i ubacivanje domaćeg špijunskog softvera NoviSpy, kao i izraelskog programa Pegasus.
Istovremeno, Srbija nema poseban zakon koji uređuje biometrijski nadzor, a pokušaji da se uvede pravni osnov za masovno prepoznavanje lica povučeni su nakon pritiska javnosti.
U takvom okruženju, kontinuirana kupovina naprednih sistema za video-analitiku, prepoznavanje lica i druge oblike digitalnog nadzora dobija šire značenje, jer se odvija bez jasnih i nezavisnih mehanizama kontrole njihove upotrebe.
Ostatak možete pročitati na BIRN.rs.
Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacije za Android | iOS i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.
/ Najčitanije
/ Komentari
/ Povezano
/ Najnovije
