Mirjana živi u Španiji u kojoj ima 830 mrtvih od COVID-19, ima važnu poruku za sve

Koronavirus hara svijetom, od europskih zemalja najgore je u Španiji i Italiji, odakle dolaze sve crnje brojke - hiljade je oboljelih i na stotine preminulih uslijed ove zaraze.

U Španiji je prema posjlednjoj informaciji za jedan dan umrlo 209 ljudi, a ukupan broj preminulih skočio na čak 831.

Ove dvije zemlje imaju i još nešto zajedničko - ležernost kojom su građani dočekali virus, potpuno nesvjesni da takvim svojim stavom i ponašanjem upravo doprinose njegovoj ekspanziji. Sada, kada broje mrtve, osjećanja su im potpuno drugačija, a sličan scenario kakav je u ovim zemljama bio na početku, ponavlja se i u Srbiji, pa, možemo kazati, i Bosni i Hercegovini. 

Prvi slučajevi na jugu Španije krenuli su krajem februara, ali se virus razvijao u malim brojevima – 3, pa 5, pa neko vrijeme ništa, pa 12, pa neko vrijeme ništa, pa 20…

"Ovde na jugu Španije, sve se dogodilo tako brzo da javnost nije ni stigla da odreaguje. Do prošle srede situacija je bila vrlo slična onome što se do pre nekoliko dana moglo videti u Srbiji. Dva tabora - oni koji spremaju zalihe i kupuju maske i oni koji im se podsmevaju verujući da situacija nije tako ozbiljna, uz svakodnevnu debatu o tome da li treba zatvarati škole i javne ustanove ili ne. Primera radi, u sredu je andaluzijska Vlada decidno potvrdila da uprkos odlukama iz Madrida, neće zatvarati škole i univerzitete. Već narednog dana hitno su zatvorene sve školske ustanove, a dan kasnije je usledila najava vanrednog stanja", prepričava nam tok dešavanja.

Ali, Španci su napravili još jednu grešku. 

"Prva stvar koja se dogodila nakon što su zatvorene škole i javni objekti u Madridu i na severu Španije, koji su se inače našli pod najjačim udarom korona virusa, jedan značajniji broj ljudi uputio se ka andaluzijskim plažama i sunčanoj klimi juga Španije, kao da su praznici ili letnji raspust", priča Mirjana.

Sa naslovnih strana novina sada već svakodnevno čitaju lične priče o umrlima, prate nove brojeve zaraženih, izvještaje o nedostatku bolničkih sredstava... Najavljuje se zatvaranje aerodroma, željezničke stanice, autobuske linije su desetkovane.

"Ne grlimo se, ne ljubimo i ne rukujemo. Učimo se da držimo distancu od sagovornika veću od dva metra" kaže i dodaje:

“Ulice su prazne, saobraćaja sa svakim prolazećim satom sve manje i manje. Pokušavamo da uspostavimo neki raspored i životnu rutinu u novim uslovima, da koliko toliko zadržimo osećaj normalnosti…”.