Mama male Nađe koja je umrla od ospica: Vakcinišite svoju djecu

Banjalučki domovi zdravlja proglasili su epidemiju, isto je u Srbiji gdje je već 15 osoba umrlo od ospica, a ukupan broj oboljelih u Hrvatskoj je narastao na šest - još se kod dvije osobe sumnja na zarazu, od kojih je jedna žena onkološki bolesnik. U Crnoj Gori od ospica je oboljelo 160 ljudi.

Prije dvije noći, na Facebooku se oglasila Dragana Petrović, mama iz Kragujevca koja je nedavno ostala bez svoje djevojčice Nađe koja je ovoga maja trebala proslaviti 3. rođendan. Malena je od ospica preminula početkom aprila u Institutu za majku i dijete u Beogradu.

Mama Dragana u svom emocionalnom statusu prepričala je borbu svoje djevojčice koja zbog drugih zdravstvenih problema nije mogla biti vakcinisana, a koju je kolektivni imunitet trebao čuvati. No, zbog sve većeg broja necijepljenje djece i ona je zaražena; ispostavilo se da je u bolnici dijelila sobu s dječakom zaraženim ospicama. Nakon višemjesečne borbe Nađa je preminula, a njezina majka se nada da će smrt njezine kćeri biti dovoljan dokaz svima onima koji i dalje misle da djecu ne treba cijepiti. Njen post prenosimo u cijelosti:

“Ovo je moja Nađa, rođena je 8. maja 2015. Kada je imala godinu dana ispoljila je simptome autoimunog poliglandularnog sindroma tipa 1. Izgubila je svu kosu, imala je sistemsku kandidijazu, autoimuni hepatitis i dr. Kasnije je utvrđeno da ima i hipoparatireodizam zbog čestih hipoglikemija i hipokalcemije. Zbog tih hipokalcemija često smo boravile u bolnici jer jednostavno oralnim unošenjem terapije nije se mogao podići nivo kalcijuma koji je bio izuzetno nizak (0.60).

Nije mogla biti vakcinisana i nadali smo se da će je u jeku epidemije štititi kolektivni imunitet. Tog 5. januara 2018 primljene smo na Odeljenje intenzivne nege i izolacije. Međutim, 6. januara 2018, kako nije bilo mesta na odeljenju, primljen je dečak uzrasta devet meseci u našu sobu, a nas dve smo premeštene na drugi sprat.

Zbog visokih transaminaza (700,800) 9. januara 2018 prebačene smo na Institut za majku i dete i usput saznajemo da dečak s kojim smo bile u kontaktu ima morbile. U trenutku, moj svet se srušio, znala sam da će i ona dobiti, ali opet u dubini duše sam se nadala da neće.

Dvanaestog januara 2018 Nađa dobija temperaturu, znala sam odmah šta je. Drhtala sam, plakala, ali PONOVO se nadala da nije to to. Istog dana u večernjim satima Nađa je utonula u san iz kojeg se više nikada nije probudila...nije jela,nije pila, nije se budila, nije reagovala...svakim danom bila je sve lošije, njene potrebe za kiseonikom su bile sve veće, sa 1l došle smo na 7l u roku od tri dana. Osula se, i dobile smo potvrdu da je zaražena morbilima; 22. januara 2018 Nađa biva sve lošije, jedva diše, saturaciju obara na 50, prestaje da mokri, otiče, krvari iz nosa i usta i modri.

U večernjim satima prebacuje se na intenzivnu negu i u 4h te noći biva intubirana zbog nagle desaturacije, pada pritiska i srčane radnje. Preduzete su mere reanimacije i Nađa preživljava. Međutim, borba za njen život trajala je skoro tri  meseca. Nije tolerisala odvajanje od respiratora, ventilirala se visokim kondicijama, stvorili su se ožiljci na plućima, edem na mozgu...bila je na 100 posto kiseonika od prvog do poslednjeg sa saturacijom od 50%-90% zavisi kako koji dan. Polovinom marta rađena je punkcija zbog lošeg neuroloskog stanja koja nije ništa dokazala. Od polovine marta njeno stanje biva sve lošije, javlja se ekstreman vaskulitis i poremećaj cirkulacije. Krvarenje iz tubusa nepoznatog porekla, plućna funkcija sve lošija, akutni respiratorni distres, sepsa sa dve različite bakterije, crp 400.

Dana 3. aprila 2018, u 10h ujutru, Nađino srce je stalo i usled reanimacije dolazi do pneumotoraksa levog plućnog krila, plasira se dren i Nađa se stabilizovala. Međutim, 4. aprila 2018 u 18h dolazi do srčanog zastoja i pored svih preduzetih mera reanimacije Nađa dobija svoja anđeoska krila u 18.30h.

Ovu priču sam podelila s vama u cilju edukacije roditelja koji imaju nedoumice u vezi vakcinacije svoje dece. Svako dete zaslužuje i ima prava da bude zaštićeno od zaraznih bolesti. Nađa je dala svoju žrtvu, SVOJ ŽIVOT, kako bi pokazala kako to bezazlena dečija bolest može nekome ugroziti život. Sad je na nama da damo svoju žrtvu i delimo njenu priču kako se nikome više ne bi ponovila Nađa. Anđeo moj me je napustio prerano, ali ja ću se boriti da se nikad ne zaboravi i da se više nikome ne dogodi ono što je meni."