Cyber-mobbing: Novi oblik prijetnje

Cyber-mobbing je relativno nov fenomen, ali je sve prisutniji u "onlajn svakodnevici" - samo u njemačkoj pokrajini Sjeverna Rajna Vestfalija svaki treći adolescent suočava se sa cyber-mobbingom, pokazuju posljednja istraživanja.

Naime, internet korisnicima u Njemačkoj sve češće prijete anonimusi. Nerijetko prijetnje preko interneta postaju realnost.

Aleksandar ima 12 godina. Sedmicama ne ide u školu. Jedan učenik škole u koju i sam ide mu je prijetio - preko interneta. Sve je počelo kada je na internet sajtu za socijalno umrežavanje SchulerVZ objavio poruku, doduše na pogrešnu adresu. Na odgovor nije morao dugo da čeka.

"Onda je on napisao kako bi mogao samo da razmišljam o tome, šta bi mi se u školi moglo dogoditi. Ja sam zatim odgovorio. Izvini, poruka nije bila tebi namijenjena. Uslijedio je odgovor: `loše si sreće`. A onda sam prekinuo diskusiju, jer sam se plašio šta će dalje napisati“, priča Aleksandar.

Ali, ono što se desilo u komunikaciji na internetu, pretvorilo se u neprijateljstvo u školskom dvorištu. Ipak, mobing je nastavljen prije svega na internetu.

"On mi je onda poslao novu poruku: `Sutra ću te tući sve dok ne budeš završio u bolnici i dok ne budeš preminuo`" - priča Aleksandar. Svo to vrijeme Aleksandrova majka još ne zna šta se dešava. U jednom trenutku njen sin počinje čudno da se ponaša i ne želi da ide u školu. Govori kako je bolestan.

"Svakog dana je pokazivao neke znake bolesti. Nisam ga takvog do tada poznavala. Govorio bi, boli me stomak ili glava. Loše mi je, povraćao sam. Sve po cijenu da ne ode u školu. To je izazvalo sumnju da nešto nije u redu. Loše ocjene ili ko zna šta“, kaže Aleksandrova majka.

Carmen Trenz je pedagogica i već dugo se bavi problemom mobinga među djecom i mladima. Ona tvrdi da je to ozbiljan problem, koji nije prisutan samo na internetu. Oko 80 odsto žrtava mobing doživljava i u stvarnom životu. Napadač se ne krije uvijek iza lažnog identiteta na svjetskoj globalnoj mreži. Razlika između mobinga na internetu i onog u stvarnosti ipak ima. Carmen Trenz o svemu tome kaže:

"To znači da više nemate nikakvu zaštitnu zonu. Ako ste imali problema sa mobingom u školi, ranije ste mogli reći: `pa dobro, barem kod kuće imam svoj mir`. Sada to maltretiranje zalazi u privatnu sferu. I to se sve odvija veoma brzo."

Internet je svemu tome dao drugačiju dinamiku. Drugo, mogućnost anonimnog mobinga svakako olakšava pribjegavanje maltretiranju preko interneta. Budući da o mobingu sa kojim se njen sin suočavao nije ništa znala, Aleksandrova majka je uprkos njegovom opiranju insistirala na njegovom odlasku školu. Ali i na odlazak ljekaru. Međutim, ni njima ne polazi za rukom da prepoznaju tipične simptome jedne žrtve cyber-mobbinga, javlja Radio Deutsche Welle.

"Uveče bi odbijao da večera. Primijetila sam da je bio budan i u tri, četiri sata ujutru. Nije mogao da spava. Uporno je pokušavao da bude bolestan, kako narednog dana ne bi morao u školu. Ujutru bi delovao emotivno rastrojen" - navodi ona.

Mnogi naučnici ističu kako nema tipičnog profila žrtve. Odnosno da to može da se dogodi svakome. Jer to ne zavisi od toga, u kojoj mjeri imate samopouzdanja, tj. koliko ste na takve stvari imuni. Presudno je kakve norme važe u grupi ljudi kojoj pripadate. Zato naučnici vole da kažu, reč je o fenomenu jedne grupe, jednog sloja društva.