Žene u crnom: Nećemo prestati govoriti o genocidu u Srebrenici

Neophodno je da društvo u Srbiji preuzme moralnu i političku odgovornost kako bi došlo do javnog priznanja genocida u Srebrenici, kazala je za agenciju Anadolija predstavnica Udruženja građanski "Žene u crnom" iz Beograda Staša Zajović. Delegacija ovog udruženja, kao i prethodnih godina, došla je u Potočare kako bi odale počast žrtvama genocida iz 1995. godine, prenosi agencija Anadolija.

"Društvo u Srbiji treba da shvati da je moralna dužnost da se suoči sa genocidom u Srebrenici i ratnim zločinima. Ne zato što to  traži Haag, Bruxelles, Washington, već zato što je to cilj vraćanja samopoštovanja, čin komunikacije sa drugima. Kada počnemo priznavati šta smo to uradili drugima, počećemo i sebe da poštujemo", pojasnila je Zajović uime jedinog udruženja u Srbiji koje javno priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid.

"Žene u crnom" su glasna manjina, jer i dalje su u većini oni koji šute, kazala je Zajović, koja je istakla kako je njihov zadatak ozbiljan, a to je da one nikada ne smiju prestati govoriti o tome šta se dogodilo u Srebrenici i da moraju pozivati na moralne dužnosti.

"Na nivou institucija i države u Srbiji ne postoji nikakva odlučnost ni volja u poštivanju međunarodnih obaveza. Na nama iz civilnog društva je najveći teret i odgovornost. Mi preuzimamo ono što javnost u Srbiji treba da preuzme, i intelektualna, i kulturna, i umetnička javnost", kazala je Zajović.

Podrška, ali i osude

Mlađi aktivisti udruženja "Žene u crnom" učestvovali su ove godine i u mirovnom aktivizmu, te su neki od njih biciklima iz Beograda došli u Srebrenicu na "Marš mira".

Miloš Starčević, učesnik "Marša mira", istakao je da su se tokom puta susretali i sa podrškom, ali i sa osudama.

"Nismo obraćali pažnju na to. Mi smo krenuli na ovaj put da bismo priznali da se ovdje dogodio genocid i da bi se suočili sa tim. Bilo je teško kad smo stigli u Potočare, kada smo vidjeli sve ovo", kazao je Starčević, te dodao: "Ne mogu da definišem šta me je tačno nagnalo da se priključim udruženju, ali ja ovako razmišljam oduvijek. Zalažem se za pomirenje među narodom, da se poštuje Srebrenica i da se više nikada ne ponovi nešto ovako."