Vaskršnji običaji u Hercegovini

U pravoslavnim selima u Hercegovini sačuvano je dosta lijepih narodnih običaja za vaskršnje praznike, a naročito onih u kojima učestvuju djeca.

U Velikoj nedjelji pred Vaskrs uglavnom se nije radilo ili su se završavali najnužniji poslovi. Na Veliki petak su se farbala jaja, najčešće u crvenu boju. Često je korištena kora od luka ili orahov list.

Na Veliki petak se pričešćivalo kod crkve ili u nekoj kući koju odredi sveštenik. Svaki gost na dan Vaskrsa darivao se farbanim jajima, a naročito djeca. Jajima se tucalo i onaj ko polomi jaje uzimao ga je za sebe.

U nekim krajevima se zadržao običaj, da se ukućani ujutro na Vaskrs umiju vodom u koju je prethodno stavljeno crveno obojeno jaje.

U Hercegovini je običaj da punica na Vaskrs nosi svojim udatim kćerkama i zetovima crvena jaja, a kćerka, odnosno nevjesta daruje ih opet svojim nekadašnjim svatovima i kumu najviše.

Čobani prvog dana Vaskrsa nisu jaja unosili u tor ili štalu, da im stoka ne bi bolovala. Na Vaskrs se išlo na bogosluženje u crkvu. U portama pravoslavnih hramova mladi su igrali u kolu koje se nije prekidalo do odlaska kući, piše portal Mojahercegovina.com.