Melina Kamerić: Evropska Unija po Taksistima

Piše: Melina Kamerić

Nemam pojma zašto će (ako će) Srbija u EU prije BiH.

Vratila sam se iz Beograda. Par dana prije nego što sam tamo otišla, jedan poznanik, državljanin zemlje koja je odavno u EU, i koji u BIH tu istu Uniju i predstavlja, pokušao mi je objasniti kako sam naivna ako mislim da država treba da bude uređena kao «bombona» da bi bila primljena u EU. Uvjeravam ga da sam toga bolno svjesna. Bugarska nije je uređena kao «bombona» i članica je EU.

I u Beogradu se priča vic koji tako često čujem i u Sarajevu: Prije će se EU raspasti, nego što će nas primiti!

Mada velik, zasljepljujući i neponovljivo šarmantan, Beograd nije slika Srbije. Samo malo izvan njegovih granica, je recimo Novi Sad, u kome zvanično, od nedavno, ne postoji ni jedno jedino kino. Mislim postoji, ali ne radi. Slika u ostatku Srbije nije ništa sjajnija. Ljudima van Beograda ideja o ulasku Srbije u EU nije ni zanimljiva ni bliska. Tamo van Beograda, puno je manje sjajnih džambo plakata na kojima se reklamira EVROPSKA SRBIJA!

Ono što je u Beogradu zadnjih par dana bilo puno zanimljivija tema (ako je makar po taksistima suditi) jeste Sarajevo. Dani Sarajeva u Beogradu i koncert Plavog Orkestra bila su neminovna tema razgovora sa taksistima tokom mojih svakodnevnih vožnji od Voždovca do Terazija.

Scena u taksiju, broj 1
Pitam taksistu šta misli da li će Srbija biti primljena u EU? Stojimo na semaforu, a on mi prstom pokazuje ogromni grafit: PRAVDA ZA UROŠA. I pojašnjava: «Kakva bre Srbija i EU. Osudili su Uroša, momka od dva'eset godina, za pokušaj ubistva policajca u civilu na fudbalskoj utakmici. Na DESET GODINA ZATVORA! SRAMOTAAAA! A nije ga ni ubio. Samo za pokušaj!!! Nismo mi Srbi bre ni za Afrike a kamo li za Evrope!»

Ja onda pokušavam da objasnim taksisti da su zakonu Evropske Unije jako striktni kada je u pitanju rasizam i nasilje na sportskim terenima, i da je takva presuda u skaldu sa EU zakonodavstvom. Taksista me prekida: « E serem im se u takvu Evropu, u kojoj Uroš dobije više zatvora od zločinaca u Hagu!»
Kao da se ništa nije desilo, taksista prebacuje na temu koja mu je očito zanimljivija i manje ga uzrujava:
«E...a kako vam je Halid?»
Odlučna da neću izgledati šokirano odgovaram:
«Bolje. Hvala.»
«Što njega ne dovedu na Dane Sarajeva. Bilo bi vam više sveta...» dobacuje mi dok mu plaćam i izlazim pred Jugoslovenskim Dramskim Pozorištem u kome počinje otvaranje Dana Sarajeva u Beogradu.

Scena u taksiju, broj 2.
«Do Terazija, molim Vas.»
«Naravno. A i ti iz Sarajeva?»
«Da»
«Da ti kažem, mnogo vam je strava onaj dugokosi gradonačelnik. Gledao sam ga sinoć na B92. »
«Nije on gradonačelnik. On je savjetnik gradonačelnika Sarajeva. Peđa Kojović.»
« Savetnik kažeš. A koja je to partija?
« Naša stranka.»
«Koja VAŠA???»
Objašnjavam mu.
Taksista onda šuti. Šutim i ja.
Na kraju vožnje, onako kao iz vedra neba pita me da li su ćevapi još uvijek dobri na Baščaršiji. Valjda zadovoljan mojim odgovorom da jesu, odlazi. Smješeći se.

Scena u taksiju, broj 3.
Taksista mi već petnaest minuta objašnjava vezu između albanske mafije i ulaska u EU. Teško shvatljiv koncept čak i za moj maštoviti um. Navodno je Beograd jedini grad u Evropi u kome «albanska mafija» nije preuzela podzemlje, što će iz nekog nepoznatog razloga otežati ulazak Srbije u EU. Klimam glavom i nadam se da vožnja do SKC-a neće trajati predugo.
Napokon stižemo.
«A šta je to večeras u SKC?»
«Koncert Plavog Orkestra.»
«Pa PAŠINICE MOJA, što ne reče ranije! Pa ima li karta viška? AUUU..Pa Loša je LEGENDA!»
Izlazim iz taksija još uvijek pokušavajući da skonatam tezu o odnosu albanske mafije i Evropske Unije.

Ponekad mi se učini da pitanje ulaska u EU za Hrvatsku, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu predstavlja stvar lokalnog prestiža. Po principu PIK MI SMO PRVI. Sarajevskog taksistu koji me kasno sinoć sa aerodroma dovezao kući pitam šta misli hoće li Srbija i Hrvatska prije Bosne i Hercegovine ući u EU.
«Ma garant hoće. A ko će ih onda trpiti, biće ko Slovenci. Udariće im Evropska Unija u glavu.»

Nakon ovakvog odgovora, počinje da me propituje šta ima u Beogradu. Sasvim logično. Zar ne.

Melina Kamerić, radiosarajevo.ba