Gdje zapinje: Agencija troši dva miliona KM, plan privatizacije godinama isti

Program rada Agencije za privatizaciju FBiH nedavno je usvojila Federalna vlada i da u njemu nije navedeno da je riječ o planu za 2020. godinu, mogao bi se lako zamijeniti za jedan od prethodnih, barem kada je u pitanju velika privatizacija.

Naime, kao i godinama ranije, Agencija za privatizaciju FBiH (APF) i ove je godine planirala prodaju državnog kapitala Energopetrola, Energoinvesta i Aluminija, iako i sama navodi da se postupak privatizacije odvija izuzetno sporo i da je do sada u FBiH privatizirano tek 43 posto kapitala od ukupno nominiranog za prodaju.

Postavlja se stoga pitanje koliko je i ovogodišnji plan realan i ima li razloga da agencija, koja godišnje potroši oko dva miliona KM, postoji s obzirom da se program rada gotovo samo prepiše.

I u samoj Agenciji priznaju da plan privatizacije za ovu godinu nije u potpunosti realan.

„Nerealno je pričati o Aluminiju, a Vlada vodi aktivnosti u iznalaženju strateškog partnera. Plan je napravljen jer APF ima tu obavezu. Ali velika privatizacija zavisi od volje Vlade. Mala privatizacija zavisi od samih preduzeća. Neka shvataju važnost male privatizacije, a neka ne shvataju iako imaju veliku imovinu a grcaju u dugovima. Agencija radi i na pasivnom podbilansu, zaštiti imovine u zemljama bivše Jugoslavije. Maksimalno radimo ono što je do nas“, rekli su za Radiosarajevo.ba iz Agencije za privatizaciju FBiH.

Napomenuli su da ministarstva uopće nisu predložila privatizaciju preduzeća iz svoje nadležnosti, što je od njih APF tražio, a da Vlada FBiH nije usvojila Akcioni plan za realizaciju Reformske agende za period 2019.-2022. godina.

“Reformska agenda nije usvojena, nemamo ulaznu informaciju šta bi moglo biti predmet velike privatizacije”, kratko nam je kazao Amer Bekrić, direktor APF-a.

Stoga je plan rada rađen na osnovu ranije Reformske agende (2015.-2018.), zaključka Vlade FBiH iz 2015. godine i prošlogodišnjeg Programa rada Agencije za privatizaciju u Federaciji BiH.

Ipak, Bekrić je stava da ima smisla da APF postoji imajući u vidu obim kapitala koji nije privatiziran.

„Nadalje, za ono što je privatizirano treba kontrolisati izvršenje ugovora“, dodao je Bekrić.

Odgovorio je da im je budžet oko četiri miliona KM, ali potroše oko dva miliona KM na plaće, zaštitu imovine u inostranstvu, najam...

Inače, za privatizaciju u ovoj godini planirano je 7,6 posto državnog kapitala Energopetrola, te je ka Vladi upućen prijedlog odluke o metodu njegove privatizacije. Zatim planirana je prodaja 67 posto državnog kapitala Energoinvesta, te 44 posto kapitala Aluminija.

Planirana je mala privatizacija, odnosno prodaja dijelova imovine preduzeća HP Mostar, Agrokomerc, Energoinvest Comet, Energopetrola, Bh. šuma i Feroelektra.

Planirane su kontrole poštivanja tri kupoprodajna ugovora, te prodaja imovine iz pasivnog podbilansa za koje Vlada bude dala saglasnost.