Edina Rešidović: Istorija Balkana nalazi se u Haagu

Da nije bilo Haškog tribunala, niti u ovom obimu, niti na ovom nivou, ne bi još uvijek bili procesuirani oni koji su izvršili ratne zločine, smatra sarajevska advokatica Edina Rešidović.

“U maju 1993. godine, kad sam čula da će se osnovati Haški tribunal, pomislila sam: ‘Sigurno da će oni koji su počinili ovolika zla doći pred lice pravde’”, kaže Rešidović u intervjuu za BIRN – Justice Report.

Ona navodi da su se u ovom sudu razvili brojni standardi koje do tada nije poznavalo međunarodno humanitarno pravo. 

“Najznačajnije je što smo se mi kroz pravosudni sistem suočili sa brojnim činjenicama, ne samo u BiH nego u širem regionu. U Tribunalu se danas nalazi istorija Balkana. Tribunal je uspio da prikupi svu dokumentaciju koju će nekada neko proučavati i koja dolazi iz arhiva svih zaraćenih strana i od međunarodnih čimbenika. Milioni dokumenata u Tribunalu, kada budu objektivno sagledani, moći će dati i konačnu istorijsku istinu o tome šta se ovdje dešavalo”, ističe Rešidović. 

Ona dodaje da je veoma značajno što je Tribunal uspostavio standarde poštenog suđenja, koji se primjenjuju i pred drugim međunarodnim sudovima, kao i u BiH.

“Ne samo da će žrtve biti zadovoljne da se procesuira eventualni počinilac, isto tako i svi okrivljeni biće sigurni da će se poštovati njihova prava”, precizira Rešidović.

Ona napominje da je doprinos pomirenju u regionu bio postavljen kao jedan od ciljeva Tribunala, ali da sudovi ne mogu biti nosioci pomirenja, jer je mnogo faktora koji na to utiču.

“Mislim da je Tribunal, kada se objektivno gleda, učinio mnogo da se utvrde pravne činjenice, a objektivan posmatrač koji te činjenice ne zloupotrebljava u političke ili druge svrhe, može ih koristiti da bi se uspostavilo pomirenje u regionu”, kaže Rešidović. 

Prema njenom iskustvu u Tribunalu, sudska vijeća objektivno su procjenjivala činjenice i donosila odluke pošteno, bez uticaja politike. 

Ona navodi da je Tužilaštvo u Haagu vodilo određenu politiku gonjenja, kao što čine i druga tužilaštva. 

“Ne mogu da kažem da su oni imali određeni cilj, ali očito je da se u odabiru predmeta moralo poći od nekog političkog stava, da li su to najteži zločini, da li je to izgrađivanje određenih standarda, a zanemarivanje drugih. Ne bih htjela da dam konačnu ocjenu, ali sigurno je da je određeni politički uticaj u politici gonjenja, pored pravnog, imao određeno mjesto, i taj dio rada Tribunala, posebno Tužilaštva, dosta se kritički posmatra u javnosti”, napominje Rešidović.

S obzirom na veliki broj zločina počinjenih u proteklom ratu, ona smatra da neće biti moguće da sve žrtve dočekaju suđenje odgovornim počiniocima. 

“Kao tužilac sam 1980. godine imala slučaj ratnog zločina koji se desio četiri godine prije nego što sam se ja rodila. Znam da iz onog rata, a ni iz ovog, sve žrtve neće moći dočekati pravdu. Nažalost, u ovim ratovima je bilo toliko zločina da je, i uz najveće napore sudova u regionu, to nemoguće ostvariti, ali se ipak nadam da će svi sudovi, i u BiH i u regionu, učiniti maksimalne napore”, kaže Rešidović. 

S obzirom da je jako podržavala rad Tribunala, ali i vidjela određene propuste, Rešidović bi ovom sudu dala ocjenu između četiri i pet.