Trkačica koja je srušila muške stereotipe

Nije to ni bilo tako davno - 1967. godine. Ženama je bilo zabranjeno učestvovati u Bostonskom maratonu, jer se smatralo da nisu sposobne da istrče 42 kilometra (26,2 milje). 

Hrabra i srčana, tada dvadesetogodišnja  Katherine Switzer odlučila je da se prijavi pod inicijalima K.V. Switzer. Dobila je startni broj, a kada se pojavila na startu mnogi trkači bili su oduševljeni što će među njima biti i jedna dama.

Trka je počela, a Katherine je trčala u pratnji svog tadašnjeg momka, fudbalera. No tada ju je ugledao jedan od organizatora Jock Semple, koji je uletio na stazu i nasilu pokušao da izbaci trkačicu "Bježi sa moje utrke i vraćaj te brojeve" - prijetio joj je. No Katherinin momak je stao u njenu odbranu i uspio izgurati Semplea. Nakon 4 sata i dvadeset minuta, Katherine je završila utrku, postavši zvanično prva žena koja je istrčala Bostonski maraton, sa rezultatom od 4 sata 20 minuta.

No godinu dana prije nje, to je uspjelo Roberti Louise "Bobbi" Gibb, sa rezultatom boljim čak sat vremena od Katherininog, ali se njeno učešće nije moglo smatrati za zvanično. Bobbi je, naime, u Bostonskom maratonu učestvovala tako što se sakrila u žbunje blizu starta, pa je neopaženo mogla uletjeti u gomilu trkača i završiti utrku. 

Prve žene maratonke bile su Europljanke.  Marie-Louise Ledru istrčala je 1918 godine maraton Tour de Paris sa rezultatom 5 sati i 40 minuta. Britanka Violet Piercy  je u oktobru 1926. razdaljinu od 42 kilometra pretrčala za 3:40:22.

Ipak, najviše zahvaljujući Katherine Switzer, čiji je slučaj bio u fokusu medija, ženski maraton je postao olimpijska disciplina - od 1984. godine. 

Aktuelna rekorderka u maratonu je Paula Radcliffe sa rezultatom 2:15:25.