Neka ti je mirno more nebesko: Balaš i "Moja prosta duša slovenska"

Đorđe Balašević preminuo je u petak u 67. godini života.

Prije tri dana primljen je u bolnicu zbog upale pluća. Doktori su poduzeli sve što su mogli, ali je njegovo srce prestalo da kuca u poslijepodnevnim satima.

Đole je jučer odšetao u svoje pjesme, ostat će vječno u njima i kada god budete slušali neku, zatvorite oči i tu je pored vas. Predivni Panonski mornar sada plovi nebeskim morem, tražeći sazvježđa koja nije do sada vidio, traži osmjehe koji su mu možda pobjegli, gleda kako su rodile nebeske njive.

Za pjesmu dana ekipa portala Radiosarajevo.ba odabrala je njegovu pjesmu Slovenska iz 1985. godine, sa albuma 003.

Uživajte, zaplačite i nasmijte se u njegovu čast.

Nošen dahom sna
Doleteo je crni golub na moj dlan
Zašto ko da zna
Al' to sam jutro dočekao umoran

Ko da sam i ja leteo s njim
Krilima teškim olovnim
I video svet sakriven
Iza zlatnih oblaka

Ako umrem mlad
Posadi mi na grobu samo ruzmarin
Ne dozvoli tad
Da naprave od toga tužni treći čin

Nek mi ne drže govore
Nek drugom pletu lovore
Ako umrem mlad
Zaustavljen u koraku i snu

O zagrli me sad
Jako, najbolje što znaš
I nemoj crnoj ptici da me daš
Ma ne, ne brini
Proći če za tren

Ja sam samo malo lud i zaljubljen
U mojim venama davni sever samuje
I ja ponekad ne znam šta mu je
Što luduje, od sreće tugu tka
Moja prosta duša slovenska

Uplaši me sjaj
Milion sveca kad se nebom popali
Gde je tome kraj
Za kog' su tako dubok zdenac kopali

Zašto se sve to dešava
Da l' čovek ista rešava
Il' smo samo tu
Zbog ravnoteže medju zvezdama

O zagrli me sad
Jako, najbolje što znaš
I nemoj crnoj ptici da me daš
Ma ne, ne brini
Proći će za tren
Ja sam samo malo lud i zaljubljen