Bojan Tončić: Kamo sreće da se nije rodio

Srbija danas živi strategiju iz groba koju realizuju predsednik Srbije i njegova tajkunska kamarila idola i sitnijh idolopoklonika; najstrašnije spodobe iz vremena genocidne namere i njene realizacije danas su ministri i vlasnici velikog novca i tuđih života * Naci - opozicija glumi evropeizam, zatirući krvave tragove vlastitog učešća u kreiranju i realizaciji zločina u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu, progon državljana Srbije nesrpske nacionalnosti - da ne bude zabune, a razlike su male * Prosto je neverovatno kako nikog iz Demokratske stranke, bar fizički, nije bilo ispod lipe, na mestu koje im - ne samo po protokolu, štaviše, suštinski - zasluženo pripada

Na današnji dan pre četiri godine u Ševeningenu prestalo je da kuca srce Slobodana Miloševića, najvećeg zločinca koji je hodao Srbijom; tu su godišnjicu obeležili koalicioni partneri Demokratske stranke iz Socijalističke partije Srbije, ispod lipe u požarevačkom dvorištu, pored rodne kuće Miloševića.

Nije osuđen za zločine koje je počinio, a nije ni njegova teškim kriminalom ovenčana familija: žena Mira Marković i sin Marko Milošević koji su na slobodi i u blagostanju. Na pomen su došli Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora SPS i Milutin Mrkonjić, ministar u Vladi Srbije. Izgovorio se, „obavezama u Skupštini Srbije“, već par godina odmaknuti slobista Ivica Dačić, autor i prezenter bezočnih laži i nepočinstava u vreme dok je pokojnik neprikosnoveo odlučivao o životima stotina hiljada ljudi.

Tadićev partner Ružić je, u odsustvu potpredsednika Vlade i šefa policije, kazao da je Milošević "ostavio veliki pečat u novijoj istoriji Srbije“, u šta niko normalan ne bi posumnjao: ubijeni, mučeni, opljačkani, silovane žene i muškarci, spaljene kuće, stotine hiljada izbeglica, razoreni gradovi, institucionalno utemeljenje organizovanog kriminala, ubijanje političkih protivnika i novinara, devastiranje svih naznaka demokratskih institucija, primitivizacija društva. Ubijanje svega modernog, inauguracija nasilja i pljačke u legalnost, štaviše, u poželjni način ponašanja.
Godišnjica smrti zlikovca poslužila je i za dodatno seirenje koalicionih partnera i izjave kojima se dokazuje da njegov duh vaskrsava brutalnim vređanjem zdravog razuma sa pozicija vlasti: "To vreme (Miloševićeve vlasti, op. aut.) nam je ostavilo vrednosti poput očuvanja integriteta i suvereniteta naše zemlje po pitanju Kosova i Metohije, Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, Republiku Srpsku", rekao je Ružić.

Srbija danas živi strategiju iz groba koju realizuju predsednik Srbije Boris Tadić i njegova tajkunska kamarila idola i sitnijh idolopoklonika; najstrašnije spodobe iz vremena genocidne namere i njene realizacije danas su ministri i vlasnici velikog novca i tuđih života. Naci - opzicija glumi evropeizam, zatirući krvave tragove vlastitog učešća u kreiranju i realizaciji zločina u Hrvatskoj Bosni, na Kosovu, progon državljana Srbije nesrpske nacionalnosti - da ne bude zabune, a razlike su male, reč je o odvojenim blizancima, baštinicima zla, Srpskoj radikalnoj stranci i Srpskoj naprednoj stranci. Prosto je neverovatno kako nikog iz Demokratske stranke, bar fizički, nije bilo ispod lipe, na mestu koje im - ne samo po protokolu, štaviše, suštinski - zasluženo pripada.

Ostale požarevačke hodočasnike novosrbijanskog realizma treba tek pomenuti: delegacija Udruženja građana "Sloboda": Uroš Šuvaković, Tomica Milenković, Dušan Čukić, Snežana Aleksić i Milorad Radević.

Sve prosto budi nekrofilnu nostalgiju za dedinjskom noći hvatanja monstruma, odzvanjaju Srbijom sinkope zubala u ritmu „Ne damo nikoga!“, „Slobodane, nisi pao/Pavković je nalog dao!“. Fakat, nije pao.

Umro je na robiji, kao neosuđeni građanin Srbije.

Njegovi ultranacionalistički protivnici, kao i oni koji bi, bezuspešno, da odbrane Srbiju od zločina genocida koji je počinila, govore da je Milošević najviše zla naneo srpskom narodu, uz podrazumevajuću neosetljivost prema drugima i činjenici da su svi zločini za koje je Milošević optužen u Hagu finansirani od njihovih para. Možda bi bila neka sumanuta pravda da su od Miloševića najviše stradali oni koji su za njega glasali i koji su zbog njega zaurlavali mržnju na ulicama diljem Srbije i u balvan - tvorevinama ali to, naprosto, nije istina.

Tužilaštvo Haškog tribunala optužilo je Miloševića za „zlostavljanja Hrvata i drugih nesrba, njihov prisilni rad u logorima, seksualna zlostavljanja, napade na Vukovar, Dubrovnik i druga nebranjena hrvatska naselja, te njihovo uništavanje i pljačku, kao i uništavanje kulturnih i povijesnih spomenika“. U proširenoj optužnici iz 2001. se kaže i da je Milošević „učestvovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo prisilno i trajno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva iz velikih područja Republike Bosne i Hercegovine“.Optužnicom je obuhvaćen i masakr više od 7.000 Bošnjaka u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u Srebrenici 1995. godine.

Umro je pre četiri godine. Kamo sreće da se nije rodio.

A koalicioni partneri bi mogli da donesu deklaraciju o genocidu u Srebrenici ispod lipe.

e-novine/radiosarajevo.ba