Biljana Srbljanović: Opravdavanje diskriminacije i nasilja

Nije strašno ne znati. Strašno je iz tog neznanja govoriti opasne gluposti.

Tekst objavljen u rubrici 'Šta drugi pišu' preuzimamo s prijateljskog portala Peščanik.

Piše: Biljana Srbljanović

"Kad govorimo o sličnostima dva vremena, interesantno je da je pred Drugi svetski rat Berlin prednjačio u promociji i podršci LGBT populacije. Jer je, na neki način, ondašnja nacistička Nemačka propagirala tu vrstu slobode i opredeljenja. Mi danas, takođe, živimo u vreme u kojem nije dovoljno da prema LGBT budete ravnodušni, već morate biti apsolutno "za"! Jer, ako niste apsolutno "za", to znači da ste apsolutno "protiv". Dakle, od nas se danas očekuje da budemo isključivi i po tom pitanju. Ni na ličnom, ni na društvenom, ni na političkom planu – nije nam dozvoljeno da budemo neutralni, pa ni da na sva pitanja ne moramo uvek imati odgovor", rekao je kolega Jug Radivojević u intervjuu Novostima, povodom svoje nove predstave.

Takav stupanj elementarnog nepoznavanja činjenica i odsustva najosnovnijeg znanja o onome o čemu neko u javnosti odluči da govori nije redak, ali Jug Radivojević intervju daje povodom svoje predstave, prema tekstu Vladimira Kecmanovića, koja se upravo bavi vremenom nacističke Nemačke te, kako tvrde, istinitim istorijskim podacima.

Najpojednostavljenije, podaci su sledeći:

– od 1933. godine u Nemačkoj je počela zvanična prohibicija homoseksualnosti; gej muškarci i žene su stavljeni izvan zakona, hapšeni, prebijani i slani u koncentracione logore, sa čuvenom oznakom – ružičasti trougao.

– zvanična politika nacističke Nemačke koja se odnosila na porodicu, zabranjivala je svaku vrstu vanporodične seksualnosti; nacistički birokrati su pažljivo pravili liste homoseksualaca, a mnogi ljudi su, da bi izbegli progon, bili primorani da pobegnu iz zemlje jer su bili homoseksualci.

– još 1933. godine direktor čuvenog Institut für Sexualwissenschaft, osnovanog tokom Vajmarske republike, bio je uhapšen i poslat u koncentracioni logor.

– nakon toga je uhapšeno oko sto hiljada homoseksualaca, žena i muškaraca, a pedesetak hiljada je i zvanično osuđeno.

– desetine hiljada knjiga i fotografija je spaljeno, biblioteke i instituti su razarani od strane nacističke omladine, a homoseksualci su u koncentracionim logorima bili posebno brutalno tretirani.

…

Sve ovo reditelj Jug Radivojević može da ne zna (jer ljudi žive i ispod kamena), ali kada se bavi tom tragičnom temom u javnom diskursu, poražavajuće je da barem nije čuo za jednu od najboljih predstava na beogradskom repertoaru, prema drami Izopačeni (Bent) Martina Šermana, delu koje je postalo klasik i koje se igra na svetskim repertoarima već više od trideset pet godina, čiji narativ upravo prati sudbinu homoseksualaca u konc logoru. Nije strašno ne znati. Strašno je iz tog neznanja govoriti opasne gluposti. Strašno i poražavajuće za jednog partijskog funkcionera i prolifičnog pozorišnog reditelja sa ambicijama koje ga daleko prevazilaze.

Drugi deo ove izjave smatram još opasnijim. Na početku je pokazano samo elementarno neznanje, zbunjenost (verujem da je Radivojević pomešao Vajmarsku i nacističku Nemačku, te da je sva znanja o temi koje tretira stekao gledajući film Kabare, a da se nije upustio ni u dubinsko čitanje barem tog teksta), ali deo tvrdnje da su danas ljudi primorani da budu "apsolutno za LGBT populaciju", te da je ravnodušnost prohibirana, tačno je ona vrsta odobravanja i opravdavanja diskriminacije, nasilja i opasnosti kojima je ova manjina i dalje svakodnevno izložena.

Niko Juga Radivojevića ne primorava da bude “apsolutno za”, niti njegovu “ravnodušnost” može da tumači kao stav “apsolutno protiv”. Samo što Jug Radivojević, govoreći o nacističkom promovisanju homoseksualnosti izgleda nikako nije ravnodušan, naprotiv: on homoseksualnost svojim neznanjem javno lažno žigoše kao deo nacističke propagande.