Zalihić izašao iz bolnice: Opisao iskustvo s COVID-om, te "poslao poruku zlobnicima"

Adem Zalihić, direktor Hitne pomoći u Sarajevu, nedavno je zaražen novim sojem koronavirusa, koji uzrokuje infekciju COVID-19.

Nakon višednevnog boravka u izolatoriju, danas je stigao svojoj kući. Kaže da se osjeća sve bolje, a na Facebooku je detaljno opisao svoje iskustvo s COVID-om.

Njegovu objavu prenosimo u cijelosti:

"Kada sam prošle srijede krenuo prema bolnici zbog otežanog disanja, povišene tjelesne temperature i pozitivnog testa na COVID-19, nije bilo nimalo optimistično. Prvih par noći je bilo kritično, a onda me je dodatno pokosila informacija da su i supruga i djeca pozitivni, te da ona također treba biti hospitalizovana, jer je razvila kliničku sliku upale pluća.

Teški su to momenti, kada iščekujete da li će bolest krenuti prema pogoršanju, da li će te biti priključeni na respirator, ali i prilika za preispitivanje i reviziju svega onog što ste uradili u životu. Ali za ozbiljne situacije trebaju ozbiljni karakteri. Strpljivo sam očekivao da nakon početka terapije i bolest krene da jenjava. Nizale su se iz minute u minutu riječi podrške prijatelja, rodbine, mojih kolega, a posebno mojih sjajnih kolega iz hitne, da izdržim. No, posebno moram istaći dobročinstvo i podršku njih:
OSOBLJE U IZOLATORIJU

Kakvi su to ljudi, ma ustvari kakve su to ljudine?! Toliko empatije, profesionalnosti, humanosti, senzibiliteta, prema pacijentima odavno nisam vidio. Nikada nisam osjetio, niti ja, niti bilo ko od pacijenata, njih dvadesetak, da nam se medicinsko osoblje obratilo bez potpune ljudske suosjećajnosti. Ispunjavali su bilo koju našu želju ili potrebu, momentalno ili naknadno. Nikada nismo čuli „ne može“ i „nećemo“. Veliki udio za naš oporavak sigurno pripada i njima, pogotovo u psihološkom smislu, koji je u određenim trenucima možda i presudan. Pomagali su nam da mi iz vlastitih potencijala crpimo snagu i da vjerujemo u oporavak. Kapa do poda drage kolege. Neka zna Bosna i Hercegovina da ima vrhunske, medicinske profesionalce, i ako se samo neko od onih malodušnih kojima smeta bila šta pozitivno u našoj domovini usude reći „pa to im je posao za koji ih mi plaćamo“, neka se sami brišu iz mojih prijatelja. Apelujem na vlasti na bilo kojem nivou, općinskom ili kantonalnom, da se, kada prođe pandemija, oda počast ovim ljudima za njihov predani rad na liječenju i oporavku oboljelih građana od COVID-19.

Da nisu svi ljudi jednaki, da nisu svi ljudi skloni empatiji i suosjećanju, potvrdili su zlobnici. Oni su tu, žive oni sa nama. Oni čekaju da te bespomoćne situacije zadese, kada si u potpunom očaju i beznađu, i onda rigaju svoje zlo. Pokulja onda zloća iz njihovih grudi, i ništa im ne bude sveto. Ni ljudski život, ni bolest, ni nedaća koja te zadesi. Oni se tada osjećaju kao na medenom mjesecu. Uživaju u tvojoj bespomoćnosti, i traže najbolnije rane da pospu sitnu so, sa osobitim merakom. Hvala Uzvišenom, kada je odredio da ta zloba ne može ostati u njihovim grudima. Ja to uopšte ne smatran lošim po sebe, upravo suprotno, držim da je to jako dobro za mene. Kako nazvati ljude koji, dok ležiš bespomoćan sa suprugom u bolnici, i moliš Boga da ne budeš kandidat za respirator, i dok su ti kući sami zanoćili četvero malodobne djece, oni iznose najgnusnije laži i neistine, koje je prejednostavno demantovati? Ali znaju oni da si bespomoćan, i nadaju se da ti bolest ide u lošem pravcu, i dodatno onda puštaju spin da si već na respiratoru. Uživali su oni tih noći, jednostavno su morali to sebi priuštiti. To je jače od njih.

Ali kao što rekoh poslije tegobe dolazi olakšica. Počeli smo se nakon nekoliko dana opravljati, da bismo se danas vratili svojoj djeci.

Moram ih razočarati, da koliko sam do sada bio predan napretku naše ustanove, za dobrobit svih građana Kantona Sarajevo i Bosne i Hercegovine, još ću predanije raditi na tom napretku. Pokrećemo projekat potpune rekonstrukcije našeg objekta, lagano se uspostavlja savremena Roentgen služba i laboratorij u Hitnoj pomoći, a svaki dan očekujemo i naše motoriste na ulicama grada Sarajeva. Cilj nam je da postanemo najbolja Hitna pomoć u regionu. „Žao“ mi je, ali posebno naglašavam; dok sam ja direktor, i dalje niko neće moći ništa bespravno otuđivati iz ustanove, nema povlaštenih porodica u hitnoj, svako će morati zaraditi svoju platu, a vi samo zovite inspekcije i podnosite tužbe. Kao što vam je poznato sve su vam pale u vodu. A kad vam ponestane aduta, tu su vam ponovo, kao i neko veče, „ekskluzivni“ mediji, da ispričate vašu „istinu“. Naravno, „ ekskluzivni“ mediji će svoje tvrdnje u objavama morati dokazati tamo gdje svi građani to i dokazuju.
P.S. Još jedno razočarenje, za vas zlobnike: ne pada mi na pamet da brijem bradu!"