Martina Mlinarević Sopta: Uspavanka

Budi se u šest

rekao bi did Ćipa – „Da ti ne prođe život!“
da zapamtiš nebo dok je najljepše
škriputavo i mamurno teturanje oblaka
svijet dok je najtiši
surovu stvarnost na tren ubačenu u ler

Piše: Martina Mlinarević Sopta

Drži za ruku čovjeka kojeg voliš
i ne plaši se to da mu kažeš
danas dok nitko ne govori ništa
o ljubavi najmanje
ti u ime ljubavi napravi glupost puno puta
sakrij glavu u moje krilo i oplači

Nikad nemoj da mrziš
dobro, možeš japrak kojeg ne znam napraviti
ili usisavanje s kojim ću te moriti
ali nikad nemoj da mrziš po njihovim nametnutim pravilima
da mrziš ljude, ljudske oči, snove i način na koji se mole

Jer svi su nečije dijete što se voli sklupčati u materinu krilu
godinama unatoč
i svi su nečija ljubav
kojoj modrice na zapešću ostaviš od strasti
i svugdje je šest sati ujutro jednom u danu, svaki dan
i svi imaju svog dida Ćipu
meridijani su možda različiti
ali oblaci isto škripuću
i svi isto mrze usisavanje, vjeruj mi.