Ekskluzivni intervju: Dragan Nikolić

Fotografije sa snimanja filma

Proslavljeni jugoslovenski glumac Dragan Nikolić, koji iza sebe ima preko 40 godina filmske karijere i više od 120 snimljenih filmova i serija, ovih se dana nalazi u Stocu na snimanju kratkog igranog filma. Redateljica je mlada sarajka Amra Mehić kojoj je ovo diplomski rad. Slavni glumac odvojio je vrijeme kako bi za slušatelje i čitatelje RadioSarajeva odgovorio na nekoliko pitanja.

RadioSarajevo: Recite nešto više o kratkom filmu koji snimate u Stocu. Šta velikog glumca kao vi inspiriše da glumi u kratkometražnom filmu?

Nikolić: Nije teško biti inspirisan. Pročita se scenario. A scenario za ovaj film koji se zove Zgarište obećava. U tih 12 – 15 minuta obećava jedan ozbiljan film sa ozbiljnom temom. Radi se o drami. Tu smo mladi glumac Feđa Štukan i ja. Film govori o posledicama svega onoga što se dešavalo na ovim prostorima i šire.



RadioSarajevo: Nije vas strah potencijalno manje gledanosti koju kratki film kao forma ima u odnosu na dogumetražni?

Nikolić: Ne, ne, ja sam siguran da će ovaj film biti gledan, a osim toga, verujem da se neće prikazivati separatno, već u grupi sa ostalim kratkim filmovima.

RadioSarajevo: U protekloj godini snimili ste osam filmova i serija, ove godine gotova su već tri filma u kojima glumite. Da li je ovaj intenzivni tempo potreban kada ste Vi u pitanju, ili se radi o strasti prema glumi koja u Vama još nije zamrla?

Nikolić: Meni se, s druge strane, čini da ja ne preterujem baš mnogo, ali sad ste me iznenadili jer ste nabrojali neke stvari koje sam skoro i zaboravio. Nisam opterećen ni godinama, ni pitanjem da li ću izdržati ili ne. Na sreću, imam dobre ponude, i onda mi je žao da to bagatelišem. Mislim da sam dobro rasporedio te snage. U teatru imam dve predstave u dva pozorišta; to su lepe i velike uloge. S vremena na vreme odglumim u serijama koje doživljavaju nastavke. Bolje da radim nega da sedim i čekam…

RadioSarajevo: Divno je kada kaže čovjek koji iza sebe ima toliko decenija karijere. Zadnji film u kojem smo vas gledali je Turneja. U filmu imate zaista interesantnu ulogu, to je lik doajena teatarskog glumišta Miška. Recite, koliko je taj lik blizu stvarnom liku i stvarnom karakteru Dragana Nikolića?

Nikolić: Samim time što je ovo priča o glumcima, ima neke autentike. On počinje tako što glumci u pauzama između proba igraju karte. Oni to možda rade i više nego što bi to bilo prihvatljivo, ali to je film koji prikazuje pre svega ono što se dešava iza scene, cijeli film na širokom planu odražava zbivanja iza scene. A što se mene lično tiče – ne znam. Uloga Miška je možda pre-pretenciozna, pomalo i patetična. Mislim da sam mnogo jednostavniji u stvarnom životu.

RadioSarajevo: Vraćamo se četrdesetak godina u prošlost. Moram vam priznati da je scena u kojoj Džimi Barka pjeva okupljenim vojnicima u filmu Kad budem mrtav i beo bila dugo vremena postavljena na našem portalu kao video koji preporučujemo; jedna od omiljeniih scena, bar kad je uredništvo našeg radija u pitanju. Kakve su vaše uspomene na ovaj, dugo vremena zabranjeni film?

Nikolić: To su za mene najlepše uspomene. Pre toga sam snimio neka dva filma, ali ovo je bio prvi moj veliki film, a često se može pročitati da je to moj prvi film, pa nek tako i bude. To je moj prvi rad sa jednim velikim rediteljem, Žikom Pavloviće. Film mi je otvorio vrata svega onoga što će se desiti kasnije.

RadioSarajevo: Često ste pjevali u filmovima, a pjevali ste i u šou programu Obraz uz obraz kojeg se i danas sjećamo. I plesali ste. Ne čini li vam se da u današnje vrijeme glumci više nisu tako multitalentirani kao što je to bilo nekada?

Nikolić: Naprotiv, mislim da su danas glumci mnogo bolji i jači. Mnogo spremniji. Ja sam naravno bio anti-pevač, anti-šoumen, ali u svemu tome je bilo nekog šarma, ne samo mog ličnog. Takva je bila podela, u ono vreme je to bilo interesantno. Ja sam zapravo glumio pevača i glumio voditelja. A ta serija Obraz uz Obraz mi je nudila brojne šanse i iskušenja, a ja sam to bezobrazno koristio.

RadioSarajevo: Ma nije to bila samo gluma, vi ste uistinu bili voditelj, a radilo se o emisiji Maksimetar.

Nikolić: Ma ja nisam po vokaciji voditelj. Ja sam to morao uraditi, prosto kao neku ulogu u filmu ili u pozorištu. Prosto, i taj voditeljski zanat sam ispekao tako što sam i tome prilazio kao ulozi.

RadioSarajevo: Kako vi, gospodine Nikoliću; objašnjavate taj aktuelni trend, fascinaciju predratnom jugoslovenskom kinematografijom. Kako objašnjavate da vas danas štuju kao neustrašivog Prleta djeca koja se tada nisu ni rodila. Ili to da ste i danas omiljeni gdje god da kročite na području bivše Jugoslavije? Da li se radi o nostalgiji?

Nikolić: Pa ne znam šta je to? Ja sam na neki način privilegovan i moram da kažem da mi to čini zadovoljstvo. Mislim da sam nekim svojim stavom i obziljnošću u prilasku poslu, na neki način to i zaslužio. I ne samo ja, nego i vreme u kojem smo živeli i filmovi koje smo pravili i sve moje kolege na sadašnjim i bivšim prostorima.

RadioSarajevo: Puno vam hvala na izdvojenom vremenu, ipak ste odvojili dio svoje pauze snimanja. Pozdravit ćemo se uz, nadam se, istu misao i istu želju, a to je da se vaš kolega, glumac kojeg jednako cijenimo i volimo, Bogdan Diklić, oporavi nakon zdravstvernih problema koje je doživio u Novom Sadu.

Nikolić: Ta vest me je zatekla ovde i ja sam odmah zvao Voju Brajevića u Beogradu. Definitivno ne znamo još šta je, ali ja mu želim da se oporavi i siguran sam da će tako i biti.

Još jednu bitnu stvar bih volio reći – mladoj Amri Mehić koja je rediteljka ovog filma koji snimam želim puno uspeha i siguran sam da će tako i biti.

RadioSarajevo: Drago nam je da i na ovaj način podržavate mlade bosanskohercegovačke autore

Nikolić: To je na neki način i moja dužnost.


vaz, radiosarajevo.ba