Bojan Babić, gost rezidencijalnog programa za pisce

Posljednjih mjesec dana gost Sarajeva u sklopu Evropskog rezidencijalnog programa, koji organizuju Sarajevski otvoreni centar i književna mreža TRADUKI, bio je beogradski pisac Bojan Babić. Babić iza sebe ima nekoliko objavljenih knjiga, a sarajevska publika će se s njegovim likom i djelom moći upoznati na književnoj večeri koja će se desiti sutra u Multimedijalnom centru Mak. Na književnoj večeri će biti riječi o Babićevom ukupnom stvaralaštvu, kao i tome šta je radio za vrijeme svog boravka u Sarajevu, a voditelj će biti Nenad Veličković.

Prvu knjigu, Knjigu za dečake, napisao je sa 17 godina, a uslijedili su naslovi PLI-PLI, Buke u prozi, Priče o sreći te posljednja dva koja će biti pobliže predstavljena na promociji, Neljudska komedija i Devojčice, budite dobre. Kritika je u Babiću prepoznala vještog postmodernistu, koji u svoje priče o društveno-političkoj stvarnosti uvlači brojne književne i historijske reference i detalje iz pop kulture, i rado koristi intertekstualnost i citatnost.

Babić je bio gost Evropskog rezidencijalnog programa za pisce i književne prevodioce u Sarajevu zahvaljujući knjizi koja će biti objavljena krajem mjeseca, Devojčice budite dobre, a koja je prethodno dobila stipendiju Borislav Pekić. Sa srbijanskim piscem razgovarali smo o njegovim najsvježijim knjigama i boravku u Sarajevu.

Razgovarala: Tamara Zablocki

Radiosarajevo.ba: Knjiga Devojčice, budite dobre ima vrlo zanimljivu strukturu, prati priče dvadesetak djevojčica iz različitih dijelova svijeta kojih povezuje – plišani lemur ružičastog repa i našminkanih kapaka.

Babić: Priča počinje odmah po padu Berlinskog zida, kada neki nemački investitor dolazi u Jugoslaviju da napravi prvu fabriku igračaka. Međutim, investicija propada, s obzirom na to šta se uskoro desi Jugoslaviji, a iz fabrike izađe samo jedna serija igračaka, tih lemura za devojčice. Mi dalje pratimo priče tih lemura koji su svedoci najrazličitijih zlostavljanja devojčica na različitim meridijanima sveta, od Rusije do Španije, od Maroka do Izraela. U njihovim pričama sam pokušao da obradim trenutak kada čovek prestane da pokušava da se oslobodi bola. U svakoj priči, zlostavljač, bio on roditelj, država ili neko drugi, u jednom trenutku kaže toj devojčici: budi dobra, uradi nešto loše po sebe.

Jedna od priča iz omnibus romana Devojčice, budite dobre objavljena je i u zanimljivoj i potencijalno skandaloznoj antologiji srpskih pisaca koja je objavljena na Kosovu, uporedo s kojom je u Srbiji objavljena antologija savremenih albanskih pisaca s Kosova. Te dve antologije su primjereno nazvane Iz Beograda s ljubavlju i Iz Prištine s ljubavlju.

Radiosarajevo.ba: Teme koje se provlače kroz priče su najozbiljnije moguće: od incesta, dječije pornografije, kliteroktomije, pa do ksenofobije...

Babić: Opseg tih tema je omeđen historijskim okvirom koji počinje ubistvom bračnog para Ceausescu do njihove ekshumacije koja se desila pre dve godine, kad su Rumuni hteli da provere da li su oni zaista mrtvi. To je neki period kad se, kao, svet menjao, a ja pokušavam da kažem da se u tom svetu koji se otvarao, demokratizovao i komunicirao, sve vreme dešavaju situacije koje su i dalje represivne, od radne eksploatacije dece do dečije pornografije koju organizuju sami roditelji.

Radiosarajevo.ba: Zašto baš Ceausescu?

Babić: Moje prvo tzv. političko sećanje iz detinjstva bilo je ubistvo bračnog para Ceuasescu, sećam se da sam gledao to na televiziji, naša televizija je to jedina prenosila, i iako nisam znao šta se dešava, bilo je i traumatično i strašno. Mislim, kad ti je to prvo sećanje na društvo, kakav ćeš ti odnos prema društvu da imaš posle?

Radiosarajevo.ba: Za šta su ti poslužili dokumentarni dijelovi, napisi iz medija koji svjedoče o tome da se većina tog zlostavljanja zaista i desila?

Babić: Novine, YouTube, sve mi je to poslužilo za pronalaženje različitih tema koje se dešavaju u različitim delovima sveta. Sve to je samo trebalo malo zabiberiti da bi se dobila priča. Ipak, na kraju knjige sve odlazi u neku fantazmagoriju, ja moram da ubacim neke imaginarne likove. Na kraju se pojavljuje i đavo lično.

Radiosarajevo.ba: Dok se Devojčice bave problemima iz različitih krajeva svijeta, čini se da se knjiga Neljudska komedija više referira na društveno-političku situaciju u Srbiji.

Babić: Tako je to kritika protumačila. Priča Neljudske komedije je locirana u Srbiji, ali je relativno univerzalna. Koncept te knjige je potpuno drugačiji. Glavni junak, Stefan Stefanović, radi političke kampanje za sve stranke koje učestvuju na izborima, a istovremeno je bolestan na smrt. Ja sam lično radio političke kampanje i znam iz vlastitog iskustva da ti se u tom poslu život intenzivira tri puta, imaš lažni osećaj moći, vlada neko uzbuđenje... A kad, s druge strane, kao mlad čovek imaš rak i znaš da umireš, to je onda dvostruko intenzivan osećaj.

On, koji je nekad hteo da bude umetnik, shvata da je nemoguće zeznuti sistem iznutra. Ideja je bila da ne možeš da budeš subverzivan i podrivaš sistem iznutra, jer za taj sistem rade milioni umova koji rade samo na tome da ti ne uspeš da deluješ protiv njega. Sve to što sam ispričao deluje turobno, ali je pripovedanje u Neljudskoj komediji vedrije, knjiga je puna postmodernističkih poigravanja i pripovednih strategija.

Radiosarajevo.ba: Kritičari su te svrstali među savremene srbijanske pisce čijim djelima je imanentna kritika društva. Trudiš li se pisati društveno angažovanu književnost?

Babić: Decenijama je bila aktuelna postmoderna koja je rezultirala time da se književnost isključi iz neke bitnosti u društvu, a s druge strane je postojala i reakciju na to, pa je poslednjih desetak godina  prisutna i nova angažovanost, koja poziva na odgovornost i društveno angažovanu književnost. Ja ne znam koja je prava od te dve. Ja bih voleo da književnost zaista donosi neke promene u društvu, ali sumnjam.

Radiosarajevo.ba: Koliko poznaješ bosanskohercegovačku književnu scenu, imaš li neke favorite među savremenim bh. piscima? Babić: Čitao sam Selvedina Avdića, Faruka Šehića, Lamiju Begagić, ali moram priznati da još uvek nisam čitao sve za koje sam čuo.

Radiosarajevo.ba: Sarađuješ i sa E-novinama, kakvi tekstovi su namijenjeni njima?

Babić: Nekad, retko, osećam da trebam da napišem nešto što se tiče društvenih dešavanja i onda častim E-novine. Taj medij mi izgleda kao dobar kontekst za takve tekstove, a služi i kao neka vrsta korektiva, da vidim kako razmišljam ja o nečemu, a kako drugi ljudi koji to čitaju i komentarišu.

Radiosarajevo.ba: U Sarajevu si proveo skoro mjesec dana, kakva su iskustva?

Babić: Ja sam prosto oduševljen boravkom u Sarajevu, prvenstveno zato što ne radim (smijeh). Šetam, malo pišem, družim se s ljudima, sreo sam se s nekim starim drugovima. Uspio sam pratiti i neka dešavanja, posetio sam muzej ArsAevi, odgledao predstavu Bio je lijep i sunčan dan u SARTR-u... U Sarajevu sam počeo pisanje nove knjige koja se bavi povratcima u mesto rođenja, s idejom da to prosto ne funkcioniše.