Makarević: Radimo na rješavanju problema koje brinu našu dijasporu u Norveškoj

U aprilu 2019. pokrenute su prvi put bilateralne konsultacije ministarstava Norveške i BiH. Bilateralni odnosi BiH i Norveške su vrlo dobri i kontinuirano se razvijaju na svim poljima.

Piše: Njegova ekselencija Nedim Makarević, ambasador Bosne i Hercegovine u Norveškoj

Vrlo je bitno, međutim, da smo uspjeli inicirati bilateralne konsultacije i da je konstatovano da će iste biti uzajamno-dugoročnog karaktera. Istina je da je fokus bio na ekonomiji (veliko povećanje izvoza u 2018, no generalno postoji ogroman prostor za povećanje), ali isto tako tretirane su teme koje brinu našu dijasporu a koje smo stavili na agendu kao:

1.) Problemi saobraćajne prirode: riješiti priznavanje BIH vozačkih dozvola u Norveškoj, kao i ograničen broj CEMT dozvola za građane BiH i bh. firme. Nadalje, direktna aviolinija Sarajevo-Oslo je bila ukinuta te nakon intervencije Ambasade BiH u Oslu ponovo uspostavljena, Međutim, ambicija nam je da imamo dugoročno redovnu avioliniju, ne samo sezonsku.

2.) Problemi radno-socijalnog statusa: Imamo komplikovan proces pri vađenju radnih dozvola naših firmi prlikom poslovanja u Norveškoj, te smo apelirali na pojednostavljenju.

3.) Problem s penzijama u Norveškoj: Tokom rata naši ljudi su dobili status kolektivne zaštite, a ne status azilanata što za rezultat ima, matematički gledano, niže penzije za ljude koji su imali taj status, što je neugodna situacija i Ambasada je u više navrata apelirala da se ovo penziono-statusno pitanje pozitivno riješi za naše građane. S tim u vezi, postoji inicijativa - grupa naših građana u Norveškoj pokrenuta je Peticija. Međutim, naravno cilj nam je da se o ovome diskutuje na državnom nivou.

4.) Pitanje dvojnih državljanstava: Norveška vlada je na Parlamentu pokrenula pitanje dvojnih državljanstava. Ovo je posebno bitno za nas, jer na dnevnom osnovu gubimo ljude, odnosno odriču se državljanstva BiH. S obzirom na to da će ovaj zakon stupiti na snagu sljedeće godine, važno nam je da ostanemo u prisnoj vezi s norveškim vlastima po ovom pitanju.

5.) Dodatna pomoć: Cijenimo da je poželjno razmotriti pitanje podrške kroz razvojnu pomoć zemljama regiona, putem IPA fondova, a Norveška se već založila da Zapadni Balkan postane prioritet u IPA projektima. Također, Norveška dodjeljuje grantove za regionalne projekte. Recimo, odlična ideja bi bila da BiH kandiduje projekte za zaštitu okoliša u čemu Norveška ima ogromno iskustvo, ali i za projekte primjene obnovljivih izvora energije, čišćenje/prerada otpadnih voda i drugo.“