Dragan Bursać: Hoću, neću srpski svet!

Zabranjeno preuzimanje teksta bez pismenog odobrenja Redakcije portala Radiosarajevo.ba!

Nije najstrašniji Vulin koji kaže, ako ne stvorimo srpski svet, nećemo stvoriti sledeću generaciju Srba. Najstrašniji u ovoj priči je pusti fakat da ovu rečenicu podržava makar 95% Srba.

Piše: Dragan Bursać za Radiosarajevo.ba

Trending

Kulturni četvrtak | Reditelj Andraš Urban: O Desire festivalu, komediji 'Seljačka opera' i teatru

Jednom je veliki Avdo Sidran kazao:

"Mi Bosanci nemamo ništa protiv velike Srbije, ali ih molimo da je prave na sprat". I ništa nije pogriješio. I nije mogao kazati bolje! I za veliku Srbiju, i za Bosance, ali bogme i za cijelu regiju, koja se kupa u metilnim i svakim drugim isparenjima te velike Srbije. A, velika Srbija je u zadnja tri desetljeća prerasla u srpski svet koji pali i žari po regionu, bez bilo kakve kazne i pauze.

Ono što smo gledali u Crnoj Gori ovih dana, bojim se, samo je najava za ono što bi nas dočekalo, ili moglo dočekati u Bosni i Hercegovini, ukoliko se svi kolektivno ne otrijeznimo, ne stavimo prst na čelo i ne sagledamo to zlo, koje galopira ka nama.

Neka se pripremi Bosna i Hercegovina

A, evo o čemu se radi.

Onog trena kad je helikoptersko-padobranska crkva Srbije osvojila, preciznije suzavcem zapišala neosvojivo Cetnje uz pomoć Dritanovih izdajnika i kad je ta paravjerska okupacija naišla na nula (0) kritičkih reakcija u tzv. liberalnim beogradskim krugovima, ta ista SPC koja vuče sve poteze u srpskom svetu, već se gramzivo osmjehnula prema Bosni i Hercegovini.

Jer.

Jer, vidite, odmah nakon ustoličenja, preciznije nakon spuštanja mitropolita Joanikija na nepostojeći tron, pa jednako brzo vraćanja istog sa trona u vidu bježanije, jasno je svima da to ludilo izgleda može proći bilo gdje u regionu, bez bilo kakve osude.

Makar dok stvari stoje, kako stoje. A to je tako dok nekadašnji liberali i glasovi razuma u Beogradu poput Vesne Pešić ili Antonele Rihe, potpuno dobrovoljno podržavaju pročetničke nove vlasti u Podgorici, na čelu sa Dritanom Abazovićem i Zdravkom Krivokapićem, koji odrađuju najcrnje poslove za SPC i političko-litijaški parakler.

Niko, ama baš niko - čast poštenim izuzecima oko Nenada Čanka i Čede Jovanovića u Srbiji - ne da nije prstom mrdnuo, pa da osudi ovo četničanje, ne, nego se svojski potrudila i kurta i murta da podrži SPC u svojoj helikoptersko-desantnoj invaziji na antifašističku Crnu Goru. A, sve pod jalovim izgovorom kako se četnici i Dritanovci bore protiv diktatora Mila Đukanovića. Pa što ga ne hapse, ako su na vlasti, a jesu već godinu dana! Ali, izgleda je lakše lajati i traćiti izgovore i vrijeme za svoj velikosrpski projekat!

Vučić će vladati decenijama!

Zato najljigavije, najbesmislenije i najidiotskije djeluju tobož' zgražavanja te iste beogradske liberalne kvazielite, koja se navodno grozi Vučića i njegovih sumanutih izajva poput one kao Crna Gora, pazite sad “neće više pokoravati Srbiju“-dok je narečena kvazielita podržavala sve Vučićeve spoljne poteze poput najnovijeg kad je iz komandne sobe preko Dritana Abazovića vršio desant na Crnu Goru.

Ima još nešto licemjernije - kad se beogradski salonski priperci sablažnjavaju naopakom Vulinu koji kaže, "ako ne stvorimo srpski svet, nećemo stvoriti sledeću generaciju Srba" (sic!), oni ne vide ili neće ili ne žele da vide kako Vulinovu sumanutu ideju podržava makar 95 posto Srba.

Jednako tako, taj stečeni ultrancionalizam, tjera većinu nacije da razmišlja kroz nacionalisitčke naočale i da dioptriju izoštrava svaki put kad im se kaže da je ugrožen srpski svet. Ovo odjekuje gotovo atavistički, na nivou Pavlovljevog refleksa i potrebne su decenije da se izađe iz naci-tunela.

Naravski, nema to veze sa zdravom pameću i logikom, kao da je ikad i imalo, ali ima veze sa realizacijama na terenu. A te realizacije, sjetićemo se samo u BiH, proizvele su genocid, masovna silovanja, ubijanja djece, paljenje živih ljudi, granatiranje civlia, etnička čišćenja, elitocid, urbicid i kulturocid.

Koja je cijena ugroženosti srpstva?

I svaki put su navodno bili ugroženi Srbi?! I u Vukovaru, i u Prijedoru, i u Sarajevu, i u Bratuncu, i u Srebrenici… svaki put, jednako daleko od sigurnog Beograda u kome nema minobacačkih gelera, kažnjavani su drugi i drugačiji zarad izmišljene ugroženosti svesrpske. Ovih dana i ponosni Crnogorci su iskusili srpsku ugroženost, samo zato što žele da budu svoji na svome.

Ponavljam, otvorena četnička politika je tu najmanji problem - ona je takva kakva jeste - razotkrivena, prepoznata i svi znamo za nju. Manifestuju je opskurnjaci poput Vulina i svih drugih Mapetovaca srpskog sveta. I za nih znamo! Problem je kad oni koji se nominalno, zalažu za otvoreno, novo društvo "demokratske Srbije" i tzv. opozicija, podržavaju npr. notornog Nebojšu Krstića, Vučićevog dijaboličnog glasnogovornika.

I to će, bojim se trajati još dugo, dugo.

Naš veliki pisac Saša Hemon o ovom fenomenu kaže:

"Srbski diskurs je metastaza nacionalističke patologije. Čitav život sam izložen tim umobolnostima, i opet ne mogu da vjerujem da se država/nacija/kultura može organizovati oko takvih krvoločnih gluposti."

I u pravu je.

Samo, pravi problem čuči u tobožnjim intelektulanim elitama, što ne znaju ili neće da znaju, da li bi pošle ili došle. Preciznije, dok se one ne riješe manifestnog nacionalizma u svojim redovima, mi nemamo šta razgovarati. Najpreciznije, nemamo sa kim.

A, da se opet vratim na Avdu Sidrana i rečenicu sa početka teksta - ona je toliko pametna, genijalna, da može samo iskreno evidentirati realnost. Na nju se mogu ljutiti samo okorjeli srpski nacionalisti. Primjećujem, jako ljuti većinsku Srbiju.

I tu je problem - ne u Avdi, ne u meni, ne u Hemonu, ne u ljudima slobodnog duha, nego u svim onim što preko noći ko biva kritikuju srpski svet, a izjutra mu se na ovaj ili onaj način dive.

***

Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Ja mislim" su isključivo lični stavovi autora tekstova i moguće da ne odražavaju stavove redakcije portala Radiosarajevo.ba