Zdravko Čolić ispričao anegdotu o hapšenju: Vikali su – kriv je, osudite ga!

Iako je Zdravko Čolić uvijek njegovao imidž dobrog momka u javnosti, jednom mu se dogodio propust zbog kog je morao kod sudije, pa zbog čega ima i dosije.

Sredinom osamdesetih, naime, odlučio je da se malo odmori od muzike pa postao privrednik.

Ljudi su, prema riječima pjevača rodom iz Sarajeva, na smjenu ulazili da prate suđenje – na uvodnoj riječi bili su jedni, zatim drugi na odbrani, pa treći na optužnici.

Trending

U Sudu BiH ročište još traje: ‘Osnivali kompanije, udruženja, finansirali političke kampanje'

U to vrijeme, od 1985. do 1989. godine, živio je uglavnom u Zagrebu, a o tom periodu je jednom prilikom progovorio za “Nedeljnik”.

Objasnio je kako je u stvari bio priveden, pa pušten da se brani sa slobode, a onda i kakva je bila reakcija naroda – i te kako je bilo onih koji su smatrali da treba da bude i osuđen, prenosi B92.

Neprijatno iskustvo

“Bio sam neka vrsta menadžera i čovjeka koji je imao određena uložena sredstva u oblasti telefonije, a šira javnost je saznala da se bavim malom privredom tek kada sam uhapšen u Ohridu zato što sam kreditna sredstva pretvarao u devize. Devize je tada bilo jeftinije kupiti u Makedoniji nego u Beogradu i Zagrebu”, pričao je Čolić, pa je na pitanje kakvo je to bilo iskustvo za njega, tada najomiljenijeg čovjeka u Jugoslaviji, odgovorio:

“Bilo je vrlo neprijatno. Ljudi su kupovali devize u tim albanskim selima. Pratili su me sve vrijeme jer šta ja radim tu u februaru kad nema ni koncerata, ni turista. A ja natovaren u grombi kaputu, kao u pjesmi Bijelog dugmeta, i oni me sačekaju i uzimaju mi sve devize. Kasnije je Ante Marković uveo legalnu kupovinu deviza i da sam sačekao osam mjeseci, ne bi do tog hapšenja ni došlo. Ali to su bile čiste pare, nikakva “crna lova”.

Tada, tri dana je proveo u pritvoru.

Ante Marković i devize

“Prvi dan sam bio u kancelariji kod načelnika. Poštovan sam. Voda i pljeskavica. Onda sam poslat u hotel da prespavam, a ujutru bih dolazio na razgovor. Cijeli dan traje razgovor, od osam ujutru do osam uvečer. To je bila vrsta pritvora sa tolerancijom. Poslije tri dana, pušta me istražni sudija i branim se sa slobode. Na smjenu su ulazili ljudi da prate suđenje, na uvodnoj riječi jedni, pa oni izlaze da uđu drugi da saslušaju odbranu i na optužnicu dolazi treća grupa ljudi”, objašnjavao je on.

“Kada bi dolazili na suđenje, neki bi vikali: “Kriv je, osudite ga”, neki drugi su vikali: “Gdje ste osudili čovjeka, pa svi kupujemo devize?” I, naravno, da dođe Ante Marković i donese zakon da svi možemo kupovati devize”, ispričao je anegdotu pjevač iz Sarajeva.