Srđan Gojković Gile: Kako smo '92. pokrenuli antiratnu priču Rimtutituki

Nije “okrugla” godišnjica: Električni orgazam 13. januara ove godine napunio je, pazi sad - 41 godinu. Ipak, zbog pandemije kultni beogradski sastav nije održao planirani koncert kojim bi se jubilej obilježio na pravi način.

Upravo zato lupiga.com objavila je intervju koji je Srđan Gojković Gile prije nekog vremena dao za projekat „Beogradski krug“ (čija je realizacija u toku) - dokumentarni film i knjiga o „Krugu“ i antiratnom pokretu u Srbiji – a koji nikad do sada nije objavljen.

Teme razgovora bile su atmosfera u Srbiji s početka devedesetih i antiratni angažman beogradskih rokera, singl sa pesmom „Slušaj 'vamo“. Intervju je “apdejtovan” samo konstatacijom u vezi sa brojnim društvenim turbulencijama i lomovima koje “pamti” grupa, te pitanjem o tome da li krokodili i dalje dolaze.

Imate li utisak da krokodili i dalje odnekud dolaze, nadiru, ili da su se sigurno ukotvili. Vidite li naznaku stanja u kojem krokodili odlaze?

„Sve ovo vreme mi sviramo tu pesmu i ona je stalno aktuelna. Menjaju se glumci u ulozi krokodila, ali suština onoga o čemu govori ta pesma je ista. Stalno dolaze neke nove pretnje i strahovi u vidu pogrešnih ljudi na pogrešnim mestima. Zato je ta pesma i aktuelna svih ovih 40 godina, od kad je objavljena 1981. godine“, odgovorit će Srđan Gojković Gile na to pitanje.

Šta je karakterisalo javni prostor i medije u Srbiji i Beogradu 1992. dok je već besneo rat u Hrvatskoj i kada su se brojali dani do početka krvoprolića u Bosni?

"Ono što mi prvo pada na pamet kao karakteristika tog perioda su izuzetno primetna državna kontrola nad medijima i politička propaganda, veoma primetna namera da se kontroliše javno mnjenje preko radija, televizije, novina, da se servira svoja verzija događaja. Na samom početku sukoba sa Hrvatskom sam još mogao da gledam i hrvatsku televiziju, bilo je bizarno da se jedan te isti događaj potpuno drugačije prikazuje na hrvatskoj televiziji, a drugačije na beogradskoj. To je moja prva asocijacija na medije početkom devedesetih godina. Karakteristika tog perioda je, dakle, bila da je u stvari državni aparat zapravo počeo da totalno očigledno i bez rukavica koristi svoju političku snagu, da u stvari fura neku priličnu agresivnu propagandu kroz sve medije, kroz televiziju i novine. To je nešto što je meni ostalo kao najjači utisak da je to bilo prilično agresivno i da se niko nije mnogo ustručavao da to onako očigledno zloupotrebljava. Mislim na tu političku garnituru koja je kontrolisala medije".

Ustanovljava se nova novokomponovana muzika. Činilo se da muzika prati ratnu politiku i ratne avanture?

"Novokomponovana muzika nije nastala baš početkom devedesetih godina. Ona mutira sve vreme i dan-danas se te promene, kao i svuda, dešavaju i u toj vrsti muzike. Ona je izašla iz onih nekih narodnjaka osamdesetih godina, samo što je možda još dobila, ono što je u muzičkom smislu bila karakteristika tu početkom devedesetih, neki element više, kao disko narodnjaci, ili ne znam kako bih to nazvao. I počela je da bude mnogo prisutnija u svim medijima, mnogo više nego što je bila osamdesetih. I osamdesetih je bilo toga, ali bilo je i rokenrola, bilo je i drugih stvari, a onda, početkom devedesetih, rokenrol manje-više nestaje sa državnih medija, ili ga ima ali u nekim totalno bezveznim terminima. U stvari, sad je situacija zapravo još gora. Tad je bila kao neka prelazna faza, sad ga skoro uopšte nema. Tad je polako počeo da se gura u drugi plan, pošto je političkoj garnituri odgovaralo da pušta nešto što je neka glupa zabava, a ne ljude koji su možda imali političke stavove i možda bili protiv te garniture na vlasti u Srbiji".

Šta je radio Električni orgazam, šta su radile vaše kolege iz drugih bendova?

"Električni orgazam je krajem 1991. okončao jedan period hibernacije. Mi u stvari od 1989. do jeseni 1991. nismo radili. Ja sam u tom periodu radio sa Vladom Divljanom. Kada je počeo rat, Vladi se sve smučilo, spakovao se i otišao kod tadašnje devojke u Australiju i ostao tamo dugi niz godina. Ali se malo pre toga vratio Čavke iz Australije. To je bilo ono što smo čekali da se Orgazam ponovo aktivira. Tako da smo krenuli da radimo novi album i da sviramo koncerte. U tom stadijumu smo u stvari dočekali početak rata i već 1992. snimili taj singl “Slušaj 'vamo”, kao Rimtutituki, zajedno sa Brejkersima i Ekatarinom Velikom. To je bio period kad još uvek nije počeo rat u Bosni. Ja se vrlo dobro sećam pitanja na pres konferenciji, na kojoj je novinar pitao što ste vi snimili antiratnu pesmu kad je rat završen, mislivši na to da se stišavaju sukobi u Hrvatskoj. To je ono što mi je baš ostalo u sećanju, pošto ja nisam video to tako, ja sam video da se najgori rat tek priprema. Bili smo odjednom u nekom getu, mi koji smo bili jugoslovenski bend koji je svirao svugde od Slovenije do Makedonije, odjednom više nismo mogli nigde da idemo. Ostale su nam samo Srbija i Crna Gora u kojoj nikad nešto mnogo nismo ni svirali, i Makedonija. Sećam se da smo te 1992. preživeli zahvaljujući Makedoniji u kojoj smo imali turneju od po deset koncerata, a pre toga smo svirali možda samo u Skoplju, možda i u Štipu. Odjednom smo videli da postoje i druga mesta, zato što je bila tolika ekonomska kriza u Srbiji, toliko je pala kupovna moć, da je Makedonija odjednom mogla da plati bilo koji srpski bend da svira u bilo kom selu i više smo zaradili u nekom selu, nego što bismo zaradili u nekom velikom gradu u Srbiji, mada je taj period bio kratak, možda samo 1992. -1993".

Kako je došlo do projekta Rimtutituki?

"Rimtutituki projekat je nastao u SKC-u. Bio je jedan apel da javne ličnosti podrže peticiju protiv nasilne mobilizacije, zato što je bilo dosta ljudi koji su mimo svoje volje regrutovani i slati u rat u Hrvatsku. Tako smo se tu našli, članovi EKV, Partibejkersa, Električni orgazam, Rambo Amadeus, ne znam da li je bilo još nekih, ali uglavnom su to bili najpoznatiji beogradski bendovi koji su radili u to vreme. Onda su Cane i Čavke u razgovoru došli do ideje: hajde da mi napravimo neku antiratnu pesmu. Već posle dva-tri dana našli smo se u SKC-u na probi. Tada još uvek Milan nije bio tu. U stvari, pesmu smo napravili samo Orgazam i Brejekrsi, Milan se priključio na samom snimanju kada je muzika bila napisana i tekst. Ne sećam se zašto, ne sećam više razloga zašto, ali, uglavnom, sećam se da su na probi bili samo Orgazam i Brejekrsi. Onda smo ušli u studio koji nam je dao Željko Mitrović. Tada je bio vlasnik tonskog studija Pink, a danas je vlasnik Televizije Pink. On nam je dao da besplatno snimimo pesmu u njegovom studiju i onda je Radio B92 objavio taj singl, za koji smo mi insistirali da nikad ne bude u prodaji, nego da se poklanja ljudima. Onda smo pravili promociju kad smo svirali 9. marta 1992. na kamionu po ulicama Beograda i sa kamiona delili ploče ljudima koji su nas pratili".

Kompletan intervju pročitajte na OVOM linku.