Čita mi se 'Ana Kurnjikova' i 'Ep o Gargamelu'

Tekst bez intervencija prenosimo sa Trojka.rs

Biblioteke u Srbiji sve su posećenije. Čita se više nego ranijih godina, ali su klasike pobedile razne spisateljice. Da li zbog toga što građani ne žele preterano da zamaraju vijuge, ili nečeg drugog, tek beleži se sve više "bisera" čitalaca koji traže knjige u biblioteci.

Takozvani srpski džet-set već duže vreme zasmejava naciju nedopustivo niskim nivoom opšte kulture. Tako su u legendu ušli "Tolstojevski", "sabrana dela Ane Karenjine" i "strani pisac Mir Jam". Sve je to izgovoreno u javnosti, zabeležile su kamere, a oni koji su ih izgovorili nisu se ni zacrveneli. Ipak, problem nastaje kada takve lapsuse, ili neke još gore, počnu da izgovaraju i mlađe generacije, oni koji zbog nekog razloga moraju da svrate do obližnje biblioteke, koje su igrom sudbine postale odraz naše realnosti.

Poučeni "voluminiziranim" delima, i omladina je počela da traži svakojake knjige, uglavnom nepostojećih autora, čija su imena i prezimena nastala spajanjem više imena velikana svetske književnosti.

U autobusu, u jednom opuštenom razgovoru o domaćim zadacima, možete čuti da je "Oblak u pantalonama napisao Hemingvejski", ali i da je taj slavni autor, sa sufiksom na prezimenu – Rus! Posebna priča su biblioteke, a osobe koje rade na izdavanju knjiga postaju najveće žrtve instant književnosti.

Tako je u biblioteci "Petar Kočić" u Beogradu zabeleženo da je jedan srednjoškolac tražio - "Anu Kurnjikovu"! U biblioteci u Subotici na ceni su "Ep o Gargamelu" i "onaj ruski pisac, koji je skoro dobio mnoštvo Nobelovih nagrada", dok se u Novom Sadu često traži "Zločin u kazanu" i antička tragedija "Anakonda". Ni Niš ne zaostaje, pa je aktuelno da učenici četvrtog razreda gimnazije ovih dana pitaju za "Hazarderski rečnik". Smejati se, ili plakati, pitanje je sad – možda je to u stvari hteo da kaže Šekspir?

Smešno jeste, posebno kad se zna da se biblioteke obnavljaju, da raspolažu ogromnim brojem naslova i da u njima rade obrazovani i pre svega načitani ljudi. Ipak, važno je da se čitaoci polako vraćaju. Uglavnom je reč o starijim generacijama, onima koji biblioteke pamte po starim, istrulelim koricama, žućkastom papiru i jedinstvenom mirisu stare knjige. Za sada odolevaju naletima turbo-folk-pop-džet-set "kulture", ali jedva. Preplavilo ih je lako štivo raznih kvazi-književnica, spisateljica, voditeljki, starleta. I to se, verovali ili ne, čita "na veliko". Pred njima su "poklekli" Andrić, Selimović, Kami i brojni drugi pisci.