Beogradski restoran nije htio poslužiti Florence Hartmann, pisala Vučiću o tome
Florence Hartman, francuska novinarka koja je među prvima upozoravala na Miloševićeve zločine, te glasnogovornica bivše tužiteljice Haškog suda, često se suočava s otvorenim iskazivanjem neprijateljstva u nekim dijelovima bivše Jugoslavije.
Najnoviji slučaj desio se u Beogradu, gdje je Hartmann doživjela dvije neprijatnosti - u restoranu i na aerodromu.
To što joj se desilo opisala je u otvorenom pismu Aleksandru Vučiću, predsjedniku Srbije. Pismo prenosimo u cjelosti (pismo počinje ćirilicom):
Господине председниче Србије,
Oбраћам вам се јер сте ви особа у држави којој се сви обраћају i koja voli da zna sve što se desava.
Gospodine Vučiću, provela sam ove nedelje dva dana u Beogradu. Divni prolećni dani, čisti i uređeni parkovi, sveža okosana trava, procvetala drveća i svugda cveće i fontane koje podignu lepotu grada.
Gospodine Vučiću, lepa vam je prestonica o kojoj sam nekad živela. Nažalost dve ozbiljne neprijatnosti su mi pokvarili kratak boravak u državi u kojoj ste predsednik i za koju ste nedavno rekli da je sve više atraktivnija za goste sa zapada, navodeći da je za poslednje tri godine promet od turizma u Srbiji rastao deset odsto godišnje.
U sredu, prilikom savršene tople prolećne noći, u drustvu jednog prijatelja, beograđanina, sam otišla u dvorište jednog lokala u Rešavskoj ulici. Naručili smo ćašu srpskog vina i za meze domaći sirevi. Doneli su nam vino ali nikad meze. Nakon čekanja i brojni ljubazni poziva, je kelner napokon dosao i izjavio da je restoran pun i da nam će sir doneti kad bude pripremjen. Restoran je unutra bio prazan. Nijedan jedini gost. Svi, tridesetak gosti, su sedeli napolje pored stare masline i bili služeni. Svi, osim nas. Beograđanin s kojim sam došla je jedan od naj talentovanih i cestitih novinara vase države. Ostalo je nejasno da li smo diskriminirani zbog njegovog ili mojeg rada.
U petak, kad je vaša država slavila Uskrs, otišla sam popodne na aerodrom da bi se vratila u Pariz. Doputovala i otputovala sam Air Srbijom, kompanjia koju koristim od dana osnivanja. Došla sam među prvima u salu za čekanju ukrstavanja. Kad je čekaonica bila prilično popunjena, imom i preziminom su me na mikrofonu pozvali. Niko drugo nije tada ni kasnje pozvan. Obaveštena sam na šalteru za ukrstavanje da neče mi biti dozvoljeno uneti u avionu moj ručni prtljag, iako ispunjava najrestrektivne uslove za ručni prljag. Nijedna kompanja nikad nije imala primedbe. Niti u dolasku je Air Serbia imala. Bez obrazloženja, su mi skinuli oznaku za ručni prtljag i stavili drugu za predat prtljag koji će mi biti isporučen sa ostalim putničkim prtljagama na pariškom aerodrom. Uz to su mi pretili da će mi naplatiti registrovanje prtljaga ako dalje tražim objašnjenje. Pri ulaska u avionu sam slikala sve prtljage iste ili veće od mog koje su bile odobrene za unošenje u avionu. U ovom slučaju, nema nedoumice da sam lično bila cilj diskriminacije.
Nadam se kad već nećete o prošlosti da ćete bar o budućnosti želeti govoriti i da jasno ćete osuditi svake vrste diskriminacije pa čak i od ove vrste i učiniti sve kako ne bi se ponovilo jer to što se desilo ne ponižava mene ili moga kolega nego državu čiju ste presednik i za koju tvrdite da nikad u njoj bolje nije se živelo.
Florence Hartmann
PS: Sa obzirom da sam Francuskinja, Vas molim da me oprostite gramatičke greške.
Facebook: Otvoreno pismo Vučiću
Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacije za Android | iOS i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.