Održan okrugli sto o visokom obrazovanju
Radiosarajevo.ba
U sklopu obilježavanja 60. godišnjice Univerziteta u Sarajevu, u prostorijama Rektorata ovog univerziteta danas je održan međunarodni okrugli sto "Visoko obrazovanje u modernom društvu: Univerzitet u Sarajevu - dio evropskog akademskog prostora".
Uvodna izlaganja imali su prorektor za naučnoistraživački rad Univerziteta u Sarajevu prof. dr. Hazim Bašić, uime domaćina skupa, zatim rektor Univerziteta u Zagrebu prof. dr. Aleksa Bjeliš, rektor Ekonomskog univerziteta u Varšavi prof. dr. Adam Budnikowski, prorektor Univerziteta u Hamburgu prof. dr. Holger Fischer i prof. dr. Frederick Sweet sa Univerziteta Washington u St. Louisu, Sjedinjene Države.
Prof. Bašić je u svom izlaganju naglasio da evropska društva i ekonomije zasnovane na znanju predstavljaju odgovor i način kako držati korak i upravljati intenzivnim promjenama u tehnologiji i društvu.
A takvo društvo može se ostvariti jedino putem snažnih i društveno odgovornih sistema i institucija visokog obrazovanja.
BiH se priključila Bolonjskom procesu 2003. godine, a Univerzitet u Sarajevu je počeo njegovu provedbu 2005.
Prof. Bašić je istaknuo i probleme s kojima se BiH suočila u implementaciji Bolonjskog procesa. Naprimjer, mobilnost studenata u evropskom i regionalnom okviru trebalo bi da bude normalna stvar u akademskom životu. Međutim, studenti iz BiH su suočeni sa dodatnim preprekama zbog viznih restrikcija uvedenih bh. građanima.
Osim toga, pošto je reformski proces u BiH počeo prilično kasno u poređenju sa drugim susjednim zemljama i članicama EU, još nije završen proces akreditiranja institucija i studijskih programa.
Prema prof. Bašiću, glavni problemi s kojima se Univerzitet u Sarajevu i drugi bh. univerziteti suočavaju u okviru reformskog procesa uključuju nedovoljno koordinaciju reformskog procesa na državnom nivou.
Drugi veliki problem je nedovoljno finansiranje - javno finansiranje visokog obrazovanja bilo je pod teškim pritiskom i prije i nakon izbijanja ekonomske krize, a jedini način da se ostvare reformski ciljevi bilo bi adekvatno investiranje u visoko obrazovanje.
Prof. Bašić naglašava da investiranje implicira finansiranje, kao i stvaranje pravnog i strukturalnog okruženja u kojem će daljnja strukturalna evolucija visokog obrazovanja biti moguća.
Na kraju je istaknuo i problem u priznanju novih akademskih stepena na bh. tržištu rada, naročito bakalaureata. Ovaj problem je također prisutan u većini evropskih zemlja koje su ranije započele Bolonjski proces. Problem je, upozorio je prof. Bašić, posebno naglašen u periodu globalne ekonomske krize.
Uvodna izlaganja imali su prorektor za naučnoistraživački rad Univerziteta u Sarajevu prof. dr. Hazim Bašić, uime domaćina skupa, zatim rektor Univerziteta u Zagrebu prof. dr. Aleksa Bjeliš, rektor Ekonomskog univerziteta u Varšavi prof. dr. Adam Budnikowski, prorektor Univerziteta u Hamburgu prof. dr. Holger Fischer i prof. dr. Frederick Sweet sa Univerziteta Washington u St. Louisu, Sjedinjene Države.
Prof. Bašić je u svom izlaganju naglasio da evropska društva i ekonomije zasnovane na znanju predstavljaju odgovor i način kako držati korak i upravljati intenzivnim promjenama u tehnologiji i društvu.
A takvo društvo može se ostvariti jedino putem snažnih i društveno odgovornih sistema i institucija visokog obrazovanja.
BiH se priključila Bolonjskom procesu 2003. godine, a Univerzitet u Sarajevu je počeo njegovu provedbu 2005.
Prof. Bašić je istaknuo i probleme s kojima se BiH suočila u implementaciji Bolonjskog procesa. Naprimjer, mobilnost studenata u evropskom i regionalnom okviru trebalo bi da bude normalna stvar u akademskom životu. Međutim, studenti iz BiH su suočeni sa dodatnim preprekama zbog viznih restrikcija uvedenih bh. građanima.
Osim toga, pošto je reformski proces u BiH počeo prilično kasno u poređenju sa drugim susjednim zemljama i članicama EU, još nije završen proces akreditiranja institucija i studijskih programa.
Prema prof. Bašiću, glavni problemi s kojima se Univerzitet u Sarajevu i drugi bh. univerziteti suočavaju u okviru reformskog procesa uključuju nedovoljno koordinaciju reformskog procesa na državnom nivou.
Drugi veliki problem je nedovoljno finansiranje - javno finansiranje visokog obrazovanja bilo je pod teškim pritiskom i prije i nakon izbijanja ekonomske krize, a jedini način da se ostvare reformski ciljevi bilo bi adekvatno investiranje u visoko obrazovanje.
Prof. Bašić naglašava da investiranje implicira finansiranje, kao i stvaranje pravnog i strukturalnog okruženja u kojem će daljnja strukturalna evolucija visokog obrazovanja biti moguća.
Na kraju je istaknuo i problem u priznanju novih akademskih stepena na bh. tržištu rada, naročito bakalaureata. Ovaj problem je također prisutan u većini evropskih zemlja koje su ranije započele Bolonjski proces. Problem je, upozorio je prof. Bašić, posebno naglašen u periodu globalne ekonomske krize.
fena
Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacije za Android | iOS i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.