Vapaj Karamehmedovića: Ako se BHRT ugasi, padaju i IDDEEA, Granična policija i svi telekomi...

Javni radiotelevizijski servis Bosne i Hercegovine (BHRT) odavno je u očajničkoj situaciji, a u četvrtak, 27. novembra radnici su izašli na ulice Sarajeva i štrajkovali po hladnom vremenu i snijegu, zahtijevajući minimalna prava koja im zakonom pripadaju.

To je ujedno i posljednji, očajnički potez svih uposlenika, jer BHRT je doveden na rub propasti i ako se ovako nastavi i vlasti ne osiguraju stabilno finansiranje javnog servisa, BHRT će se ugasiti.

Crni signal sa BHRT-a znači i početak kraja države Bosne i Hercegovine.

Generalni direktor BHRT-a Belmin Karamehmedović u razgovoru za portal Radiosarajevo.ba otvoreno je opisao kritičnu financijsku situaciju u kojoj se javni servis nalazi. Podsjetio je da BHRT već godinama ne prima sredstva koja mu pripadaju, a tu su i 102 miliona KM koja mu zakonski pripadaju, a nezakonito ih zadržava RTRS.

"Nisam neki preveliki optimista da očekujem da se nešto može u kratkom roku veliko desiti da se pomogne Radio-televiziji Bosne i Hercegovine. Volio bih da nisam u pravu. Danas smo napravili taj očajnički potez, prvi put su uposlenici Javnog servisa BiH dovedeni u situaciju da na ulici, po hladnom vremenu i po snijegu, traže svoja minimalna prava, koja su im garantirana zakonom iz 2005. godine. Jedino oni na vlasti imaju instrumente da nam pomognu i omoguće da radimo u skladu sa zakonom, kad to kažem, mislim na članove parlamenta i Vijeća ministara Bosne i Hercegovine. A do ovog momenta nije bilo nikakve zvanične reakcije. 

Znam da su i oni danas imali neka svoja zasjedanja. Možda ljudi nemaju vremena da se bave BHRT-om od važnijih problema", kazao je Karamehmedović za portal Radiosarajevo.ba.

"Pomoć nam je potrebna jučer, a ne danas"

Očajnički je rekao da je BHRT u situaciji u kojoj mu je pomoć "potrebna jučer, a ne danas".

"I to konkretna finansijska pomoć, da bi smo mi ispoštovali bar dio svojih zakonskih obaveza koje nam prijete gašenjem. Od BHRT-a svi traže da poštuje zakon, što je sasvim u redu, a jedino se prema nama ne poštuje zakon i to u onom dijelu koji nam omogućava finansiranje i u dijelu na kojem smo na neki način bazirani i osnovani zajedno sa druga dva javna serisa te 2005. godine po zakonu koji je usvojen u Parlamentarnoj skupštini", naglasio je Karamehmedović.

Ne može se dovoljno puta reći da je stanje alarmantno. I to nije samo floskula.

Na pitanje o kojem iznosu novca trenutno govorimo, a koji je neophodan da bi BHRT nastavio funkcionirati, Karamehmedović je odgovorio:

"Mi legitimno dokazano, u ciframa, potražujemo od RTRS-a 102 miliona KM. Toliki je taj dug od 2017. godine kada je RTRS nezakonito prestao da prebacuje pripadajući dio takse iz RS BHRT-a. Mi, hajde da kažem, da preživimo dok ne sačekamo epiloge sudskih presuda, bez 30, možda 35 miliona maraka hitne pomoći, ne možemo izdržati. U toj cifri su samo neka dugovanja, da ne spominjemo druge stvari. Dakle mogli bi platiti dugovanja za električnu energiju, za gas, dug prema Asocijaciji javnih servisa Europe (EBU) i prema Upravi za indirektno oporezivanje za PDV."

Podsjetio je da je Ustavni sud presudio u korist BHRT-a i rekao da je BHRT uskraćen jer je RTRS nezakonito zadržao taj novac na svojim računima (do sada 102 miliona KM, op.a.).

A šta ako se predajnici BHRT-a ugase? To neće biti kraj samo javnog servisa, već će i brojne državne institucije suočiti se s ozbiljnim problemima. Jer i one koriste repetitore BHRT-a.

"Prestanak rada BHRT-a je početak kraja države"

"Ako dođemo u situaciju da stanemo, a nismo daleko od tog scenarija, automatski ne bi mogao dalje funkcionirati veliki broj državnih institucija, poput Agencije za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka Bosne i Hercegovine (IDDEEA), Granične policije BiH, svih telekom operatera, raznih drugih državnih subjekata koji koriste naše predajnike. Jer te predajnike u ovoj državi, pogotovo na području Federacije, ima samo Radio-televizija Bosne i Hercegovine. Možete onda zamisliti kako bi to tek bila katastrofa za ovo državu", istakao je Karamehmedović.

Naglasio je da i sam misli da prestanak rada BHRT-a znači početak kraja države Bosne i Hercegovine, ali ne samo u simboličkom smislu.

"Nego u vrlo konkretnom smislu. Dakle, predstavlja ogroman problem i nemogućnost obavljanja poslova enormno važnih državnih institucija i službi bez kojih ova država ne bi mogla funkcionirati", zaključio je Karamehmedović za portal Radiosarajevo.ba.