Preminuo Hadžo Aslani zvani "Šok", heroj, borac i diverzant Druge viteške brigade

Preminuo je Hadžo Aslani, zvani Šok, slavni borac s brda Žuč. Bio je jedan od diverzanata Druge viteške brigade, borac koji je tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu dao sve što je imao, snagu, hrabrost i mladost.

Emotivnom, potresnom porukom od "Šoka" su se oprostili iz organizacije Pomozi.ba, iz koje su napisali:

"Bio je i naš korisnik, a mi smo uz njega ostali do posljednjih trenutaka života.

Nekada heroj i borac, a kasnije beskućnik koji je spavao u parku, bez krova nad glavom, na zimi i na kiši. Od 2022. godine nastojali smo mu biti oslonac. Pokretali smo apel za renoviranje stana u kojem je živio, a svaki mjesec donirali smo mu 1.000 KM kako bi imao ono osnovno. I naravno, uvijek se moralo naći i za njegove omiljene cigarete.

Naš Šok je sada na nekom boljem mjestu. Na njegovoj smrtovnici, među ožalošćenima, stoje veterani Druge viteške motorizovane brigade Armije RBiH, saborci, ratna braća, diverzanti, te komšije i prijatelji – oni koji znaju ko je on zaista bio.

Dženaza će se obaviti u četvrtak, 4. decembra 2025. godine u 13 na Gradskom mezarju Vlakovo (Aleja veterana).
Neka mu je vječni rahmet."

Hadžo Aslani je jedan od heroja Žuči, jedne od presudnih borbi za odbranu Sarajeva. Porijeklom je Albanac. Na albanskom se za druga kaže Šok. Raja je to malo produžila, pa ga zovu Šoka. Šok sa Žuči ili Šoka sa Žuči, heroj.

Nije volio govoriti o svojim junačkim podvizima, ističući da je sve bila Božija volja i da bi ponovo uzeo pušku da brani Bosnu i Hercegovinu. No, u jednoj akciji, Šok se posebno istaknuo:

"Kada smo došli do četničkih rovova, neko je prvi trebao ustati i napasti. Podigao sam se i počeo bacati bombe u prvi rov i pucati iz automatske puške. Ostala su još dvojica četnika, jednog sam upucao, a onda mi je nestalo metaka. Drugi je bio je krupan, podigao me je iznad zemlje i počeo da guši. Htio sam da izvadim nož, ali nisam mogao. Onda sam nekako skupio snagu i udario ga šakom u glavu. On je pao na vatru, a potom sam ga nastavio udarati glavom. Ne znam kako mu glava nije pukla od mojih udaraca. Onda sam vidio sijač smrti. Skočio sam do njega i počeo pucati. Nisam mogao prestati. Ispalio sam mnogo metaka u njega. Kada sam izašao iz rova, stigli su moji saborci koji su od mene mislili da sam četnik. Neko je rekao: 'Ne pucajte, to je Šok'. Potom sam im dao sijač i otišao sam do doktora pošto su me pogodila tri metka. Tada mi je Bog spasio život. Jednom sam se rodio, jednom ću umrijeti, a za Bosnu mi nije žao poginuti."