EP: Ako BiH ne damo perspektivu, pogledat će na drugu stranu - to ne želimo

EUropski parlament raspravlja o političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini. U izvještaju Paula Rangela, dvije su ključne prepreke za nastavak evropskog puta – blokada institucija i zastoj u pregovorima o izbornoj reformi.

Poslanik u Evropskom parlamentu Mihael Galer je istakao da je Bosna i Hercegovina na raskršću evropskog puta.

"Nakon godina političkih blokada i secesionističkih poteza, pokazani su snažni znakovi puta evropske budućnosti zemlje i evroatlanskih integracija. Ovo je krucijalni momenat za zemlju, Zapadni Balkan i Evropu", rekao je Galer.

Naglasio je da bi BiH trebalo da obavi još niz reformi da bi zadovoljila pristup članstvu u Evropsku uniju.

Evroparlamentarci su pozdravili sporazum koji su lideri stranaka postigli u Briselu, te su apelovali da presude međunarodnih sudova moraju biti provedene kako ne bi bilo diskriminacije, piše BHRT.

"Odajemo priznanje evropskoj predanosti svih građana te zemlje. Njihove želje treba poštovati i stoga se idućeg oktobra trebaju održati legitimni izbori. Uprkos izazovima, moramo slijediti novi fokus na zapadni Balkan. To je regija koja je važna za novi strateški kontekst. Stabilnost i mir u BiH ovise o našoj podršci i perspektivi", zaključio je Galer u predstavljanju Izvještaja o napretku BiH.

Tokom rasprave, evroparlamentarci su istakli kako očekuju ispunjavanje 14 prioriteta Evropske komisije i da zemlja mora imati evropsku perspektivu.

Željana Zovko, europarlamentarka iz Hrvatske, rekla je kako se ovdje raspravlja o tome "trebamo li održati dejtonsko-pariški sporazum ili ući u novu krizu”.

Dodala je da se sutra "čelnici Srba, Hrvata i Bošnjaka sastaju u Briselu".

"Očekujem da ćemo nakon izbora u oktobru koji će biti implementirani bez dogovora o izbornom zakonu ili ući u još dublju krizu ili će to označiti nastavak dugog puta prema EU", rekla je Zovko u kratkom obraćanju.

U oštrom izlaganju EU parlamentarac Klemen Grošelj podvukao je da je u BiH situacija kakva jeste, "a mi smo propustili priliku i kasnimo i to uveliko kako bismo odgovorili na sve prijetnje i intervencije do kojih je sada došlo iz trećih zemalja".

"NATO je izjavio da je BiH ključna zemlja za stabilnost zapadnog Balkana i čitave Evrope, ali mi smo se na to oglušili i vodimo se vlastitim interesima i ne vidimo šta se dešava u BiH. Neki ovdje pokušavaju predstaviti BiH kao državu koja ne funkcioniše, ali ona ne funkcioniše zbog naše krivice jer nismo bili u stanju upravljati tom krizom. Trebali smo im dati status kandidata i pomoći im u borbi za vladavinu prava, borbu protiv korupcije, da se izdignu iznad svih prepreka i lokalnih politika koje pogoduju našim vlastitim interesima", rekao je on.

Tineke Strik je rekla kako "Dodik ne može reći da je za pristupanje BiH Evropskoj uniji, a istovremeno podržavati Putina i pokušavati razrušiti BiH kao državu".

"Čelnici moraju provesti hitno potrebne reforme i pretvoriti BiH u dobro funkcionirajuću multietničku državu koju građani zaslužuju", navela je Strik.

Europarlamentarci su naglasili kako je u ovo vrijeme bitno osigurati stabilnost zapadnog Balkana te da im je potrebna sigurna i stabilna BiH. Uputili su zahtjev bh. političarima da provedu dogovoreni sporazum.

EU parlamentarac Fabio Masimo Kastaldo istakao je kako je stabilizacija BiH veoma važan korak, te da je potrebno da se svi potrude oko BiH.

"Ako BiH ne damo perspektivu, onda će BiH pogledati na neku drugu stranu, osvrnuti se gdje može naći pomoć i podršku, a znamo gdje bi to bilo što nikako ne želimo", upozorio je Kastaldo.

Parlament bi sutra trebalo da glasa o rezoluciji u kojoj je navedeno kako se Bosna i Hercegovina suočava s najvećom nestabilnošću nakon završetka rata 1995. godine.