Edin Džeko otkrio najteže momente karijere: 'Sedam dana nismo imali šta da jedemo'

Najbolji strijelac Bosne i Hercegovine Edin Džeko gostovao je u emisiji '(Ne)uspjeh prvaka s Mariom Stanićem' u kojoj je govorio o početku fudbalske karijere.

"Ljudi gledaju gotov produkt, odnosno ono što vide na televiziji. Poslije rata sa nekih devet godina sam počeo trenirati, to je bilo u sali u školi. Još uvijek su bile barikade na cestama. Tata me odveo u Želju, tad nam je bio trener Jusuf Šehović, koji više nije nažalost sa nama", rekao je bh. reprezentativac.

"Sjećam se, otac i ja smo bili u supermarktu, zove me tadašnji trener iz kadeta i kaže 'spremi se sutra ideš na pripreme u Međugorje sa prvim timom'. Bila su drugačija vremena, tada nije bilo lagano igrati u Želji. Na pripreme smo išli autima, neki od starijih igrača pokupe nas mlađe. Debitovao sam u Žepču, gubili smo, ja sam se zagrijavao, zove me Amar i kaže 'zabij dva gola'. Tad je za Želju bilo igrati jako teško, fudbal nije samo igra na terenu, glava pravi razliku", opisao je svoju prvu igru za Željezničar.

Naš Dijamant je otkrio da su njegovi počeci u Češkoj, kada je otišao iz Željezničara u Teplice, bili više nego teški.

"Imao sam sreću da je tamo već bio jedan momak iz Mostara, Samir Merzić, to mi je najviše pomoglo, jer smo stalno bili zajedno. Ljudi su mislili tad da sam otišao za neke pare, a imao sam 500 eura (1.000KM) platu u Češkoj". rekao je Džeko.

"Sam, bez roditelja, plaćao sam stan i nisam imao auto. Dešavalo se da zadnjih sedam dana nismo imali šta da jedemo, eto, kolika je bila želja da uspijemo. Sedam dana jedeš za minimum, sigurno nije bilo lagano kada nazoveš svoje i kažeš da nemaš šta da jedeš. Zamisli kako je bilo njima, a tad nije bilo ni telefona. Odemo na govornicu i tako smo pričali sa svojima. Čovjek treba i takve stvari da prođe da bi cijenio ono što je bilo. Tu sam gdje jesam. Niko mi ništa nije poklonio i isplatilo se sve to".