Kako je Emir Kusturica govorio o Sarajevu: Divljaci granatiraju moj grad

"Ja sam za Sarajevo izdajica. Tada sam jednostavno želio da znam gdje pripadam. To je bio poriv, kao za higijenom. Onda sam brzo odlučio. Ali sada me smatraju krivim, što sam tragao za svojim identitetom. Ja nikada nisam imao vjeru. Krstio sam se da bih znao gdje ću biti sahranjen“, poručio je u nedavnom intervjuu Emir Kusturica.

Istina o Emiru Kusturici: Donosimo vam kompletan tekst o 'senzacionalnom otkriću'

Emir Kusturica: Ja sam za Sarajevo izdajica

Ovaj reditelj i opet je nastavio u svom stilu, kojeg je jednom neko dobro opisao: „Kada već počneš jesti go*na, uzmi veliku kašiku.“

Da to bolje ilustriramo, vrijedi se posjetiti nekih njegovih poslijeratnih izjava, tipa:

„...jer sam ja, Emir Kusturica, Srbin. Pošto Bošnjak nisam, a rasuđujući i po 'stanju na terenu', preostalo mi je sada da nekadašnjim sugrađanima budem dobar komšija.“

Ili:

„Kad je reč o mom odnosu s rodnim gradom, tu su stvari jednostavne, zbog starih potraživanja i dugovanja: oni meni duguju sve, a ja njima ništa! Po mojim filmovima Sarajlije mogu da rekonstruišu sopstvenu prošlost. Ja od njih nisam dobio ništa! Biti Sarajlija a Srbin, težak je to zadatak, a ja baš takve izazove volim. Zbog ovog mog 'greha', neću nikome da se pravdam.“

 
A nije Emir Nemanja uvijek bio ovakvih svjetonazora.

Prisjetimo se aprila 1992, prvog njegovog teksta koji je napisao za francuski Le Monde, pod naslovom „Evropo, moj grad gori!“

Između ostalog, u tekstu piše:

„Na moj grad padaju granate koje s okolnih planina šalju divlje bande (...) Evropo, ovo nije vrijeme za političke analize, sve političke direktive tamo su već umrle, sve što možemo je ugasiti vatru.“

Tamo, pisao je nekad Emir, „umjesto proljetnih kiša, padaju granate“. „Vrijeme je da provjeriš svoju savjest, Evropo, ako ona postoji“, pisao je reditelj, naglasivši kako je sukob u BiH "vještački kreiran".

Emir Kusturica prije nekoliko godina je nedavno ovako govorio o tom tekstu: „Da se nasilje zaustavi, apelovao sam i 24. aprila 1992. godine, 'gađao' sam savest svetskih moćnika autorskim tekstom 'Evropo, moj grad gori', u francuskom listu Le Monde. Od početka sam bio protiv rata. Sada blisko sarađujem sa predsednikom Miloradom Dodikom, koji se zalaže za početak mira.“

Istog dana, 23. aprila 1992, Kusturicu telefonskim putem poziva Senad Hadžifejzović.

„Imamo na direktnoj telefonskoj liniji Pariz, tamo je Emir Kusturica. Dobro veče, Kusta“, rekao je Hadžifejzović na početku.

„To je drugi tekst u Mondeu i govori o toj potrebi da se Bosna zatvori u svoj postojeći krug i da ljudi koji tamo žive prestanu da pucaju jedni na druge, to je nekakav nastavak tog nekog poetskog, te neke molbe i tog nekog vapaja da se zaustavi bombardovanje Sarajeva i da Sarajevo stane i da počne da živi normalno kao što je živjelo ranije“, govorio je Kusta tada.

 „Mi moramo učiniti sve da na Sarajevo ne padaju granate, da naš grad ostane naš grad! Ja se Sarajeva nikada neću odreći!!!“, govorio je tad Nemanja i poručio: „Koristim priliku da gospodina Karadžića zamolim da svojim autoritetom, a vjerujem da od mene teško može napraviti antisrbina, utječe na te bijednike i očajnike da ne bacaju granate na moj grad! Jer, više nema dileme da se na sarajevska brda penju muslimani da bi odozgo rušili svoje kuće. Eto, toliko…“

Znači, dalo se naslutiti da demagog i hipokrata već tada počinje živjeti po gore navedenom motu...