Tea Jagodić: Besmisao rata

Ja se u politiku puno ne razumijem ali u smisao i logiku, trebalo bi da da.
Hajde da probam da razumijem bilo šta.

Ovi gore sa mirisnim novim odorama naređuju ovima dole u pocjepanim uniformama da se međusobno ubijaju, dok su sopstvene sinove, takozvane muškarčine, sklonili na sigurno.
Kažu, bori se narod za komad zemlje.

Piše: Tea Jagodić, fotografkinja iz Banje Luke

Oni tamo drugi, sklanjaju i neke treće. Muškarce, starce, žene, trudnice, djecu, čitave porodice, jer su na ''pogrešnom'' dijelu travnate površine, ''pogrešne'' su vjere, ime im je ''tuđe''.

Kada ste stigli i religiju da preokrenete?
Zašto je Fatima zaslužila da bude silovana i streljana 
a Jovanka treba da živi? Po čijem je to Bogu?

Onda posthumno neko ordenje, ratno herojstvo.
Šta mrtvacu znači orden?

Tješite mu porodicu koja je ostala za njim?
A oni još luđi kad se sa tim tješe.
E pa sada valjda vidite, džaba su vam ginuli, džaba su krečili.
A tek one fraze ''Laka mu zemlja''. Koja zemlja natopljena krvlju i suzama je laka, jeste li vi poludjeli?
Ja za težu zemlju ne znam.

Ona se nikada neće isprati, dok je god nas ovakvih.
Ni iz zemlje, ni sa odjeće, ni sa ruku, ni iz naših glava.

30 godina kasnije, mi i dalje živimo rat.
Podjeljeni smo kao u neke tri grupe.
Mrzimo one tamo jer su nam rekli da tako treba.
Trujemo sve buduće generacije svojim frustracijama.Slušamo o neka 3 različita jezika a svi se međusobno razumijemo.
A na kraju čitave balade, ovo je zapravo privatna država.

Ginuli su nam za njihove zadnjice, da oni i njihova djeca danas imaju, to vam je već dovoljno jasno.

Leđa naših su izrešetana, njihova su savršeno očuvana od kožnih fotelja.

Idući put, za VAŠU privatnu državu, za vaš jebeni komad zemlje se vi ubijajte i ginite zajedno sa svojim sinovima koliko god hoćete. Moju braću, drugove, njihove očeve više ne dirajte.
Kad mog već svakako nema.