Ima li razlog: Koliko se često izvinjavate?

Koliko puta ste se danas izvinili? Koliko puta ste nekome rekli “žao mi je”? Koliko puta ste to pomislili? Suviše, kad bolje razmislite, zar ne?

Naravno, važno je da se izvinite kad nekoga nenamjerno uvrijedite, ili kad pogriješite. Ali, mnogo je ljudi koji suviše često govore “izvini” čak i onda kad za to nema ni najmanjeg razloga. I među njima je više žena, jer su one izložene snažnijem pritisku društva da budu “fine i ljubazne”.

Izvinjavanje može da se pretvori i u naviku, pa osoba počinje po inerciji da se izvinjava i kad je kriva i kad nije kriva, što se češće dešava kod onih ljudi koji generalno imaju problema sa samopouzdanjem, naravno.

To izvinjavanje posljedica je straha od onoga što bi moglo da se desi, ukoliko je osoba uradila ili rekla nešto što se drugima ne dopada. A ako stalno ponavljate “izvini, izvini”, okolina počinje da vas doživljava kao slabića, a i da vas tretira tako.

Najjednostavniji način da se oslobodite ove navike je da svaki put prije nego što vam “izleti” izvinjenje date sebi par sekudni da razmislite da li uopšte ima razloga da se bilo kome izvinjavate.

Recimo… neko je naletio na vas na ulici, i vaš prvi impuls je da kažete “izvinite”, ali ako razmislite sekund… zašto biste se VI izvinjavali nekome ko je naletio/gurnuo/zgazio Vas? Ta osoba treba da se izvini, a ne vi.

I, još nešto, da biste se oslobodili bilo koje navike, morate prvo razumjeti šta kod vas izaziva određeno ponašanje. U kojim situacijama imate potrebu da se izvinjavate? Na poslu? Kada ste sa partnerom ili roditeljima?

Kad “osvijestite” okidače koji kod vas izazivaju potrebu da se izvinjavate određenim ljudima u određenim situacijama, lakše ćete moći da se oslobodite te navike.

Jedini razlog da se ikada izvinite bilo kome je ako ste tu osobu namjerno ili nenamjerno povrijedili, ili doveli u neprijatnu situaciju. Sve ostalo, uključujući i to da kažete “ne” kad za nešto niste raspoloženi ne zahtijeva ni pravdanje ni izvinjavanje, piše CDM.