Ograničena borba protiv korupcije u BiH

Evropska komisija je u novom Izvještaju o napretku BiH konstatirala da se politička i institucionalna blokada u BiH nastavlja, što je produžilo blokadu funkcioniranja države i implementaciju reformi vezanih za evropske integracije.

Osim što je navedeno da je formiranje vlade na državnom nivou, odnosno Vijeća ministara BiH, glavni prioritet da bi se osigurala efikasna uprava na državnom nivou, te ponovo ukazano na potrebu izmjene Ustava BiH u skladu s presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci" u vezi s predstavljanjem u institucijama države, te usvajanje zakona o državnoj pomoći i zakona o popisu stanovništva, konstatirano je da je i u najvećem dijelu drugih oblasti ostvaren ograničen, mali i nikakav napredak.

Naprimjer, u reformi javne administracije ostvaren je ograničen napredak. Implementacija strategije reforme javne administracije je nastavljena, ali je koordinacija između raznih administracija i dalje slaba, dok cijelom procesu nedostaje neophodna politička podrška.

"Veoma ograničen" napredak ostvaren je u borbi protiv korupcije, koja ostaje ozbijan problem u mnogim oblastima javnog i privatnog sektora. Implementacija antikorupcijske strategije i akcionog plana i dalje je slaba. Agencija za prevenciju i koordinaciju borbe protiv korupcije još nije potpuno operativna. Sudsko procesuiranje slučajeva korupcije i dalje je sporo, a samo ograničen broj slučajeva na visokom nivou je došao do optužnice.

Borba protiv organiziranog kriminala i dalje je neefikasna zbog nedostatka efikasne koordinacije između agencija za provođenje zakona. Organizirani kriminal ostaje ozbiljan razlog za zabrinutost koji šteti vladavini zakona i poslovnom okruženju.

"Malo" napretka zabilježeno je u vezi s ekonomskim kriterijima kada je u pitanju napredak ka funkcionirajućoj tržišnoj ekonomiji. Zaključeno je da su potrebne daljnje reforme da bi se omogućilo zemlji da se dugoročno nosi s konkurencijskim pritiskom i tržišnim snagama iz Evropske unije.