Južni tok: Evropski pucanj u vlastitu nogu po želji SAD-a

Evropa, pod pritiskom SAD-a, ide protiv svojih ekonomskih interesa i stopira Južni tok: taj trend se zadnjih godina neumoljivo nastavlja: kriza u Libiji, Siriji, Iranu i sada spor s Rusijom, navode analitički portali, piše Srna.

Bugarski premijer Plamen Orešarski naredio je prekid izgradnje ruskog Južnog toka nakon teškog razgovara s američkim senatorima, a ne zbog argumentacije Bruxellesa. I Srbija je zatim objavila da, vjerovatno, prekida rad na Južnom toku. Beogradu je dobro došlo popuštanje Bugarske da bi i sam skinuo s leđa pritisak iz Bruxellesa i Washingtona, navode analitičari.

Srbija uvozi 2,5 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a većina toga stiže iz Rusije preko Mađarske i Ukrajine.

Južni tok je jedan od ekonomski i geostrateški najvažnijih projekata na teritoriju Evrope. Tim projektom Rusija zaobilazi Ukrajinu u dostavi gasa Evropi. Nema sumnje da bi tim potezom Rusija uveliko ojačala, a i evropska zavisnost od ruskog plina bila bi još snažnija.

Takav scenarij neprihvatljiv je za SAD. Urednik lista Business New Europe Ben Aris tvrdi da se Amerika igra rigidno za svoje interese. S druge strane, Evropljani su vrlo pragmatični, traže jeftine i čiste energetske resurse, a Rusija to može omogućiti. Ali, Južni  tok se ne uklapa u sadašnju politiku Washingtona, navodi on.

Jedan broj političara, ali i političkih analitičara, postavlja pitanje zašto Stari kontinent često vodi samodestruktivnu ekonomsku politiku u službi geopolitičkih interesa SAD-a? Sofija i Beograd teško mogu objasniti  narodu odustajanje od ekonomski važnih projekata zbog vanjskog političkog pritiska. Bugarska uvozi čak 90 posto energenata iz Rusije.

Jedini preostali evropski "buntovnik" je mađarski premijer Viktor Orban koji tvrdi da Južni tok nema alternativu, navode analitički portali.