Kipar je stara vijest, neka se spremi Slovenija

Slovenija, mala članica EU, smještena između Italije, Austrije, Mađarske i Hrvatske, ima iza sebe prilično lošu nedjelju, uz skok kamatnih stopa na obveznice na 5,4 posto, usljed strahovanja da će joj biti potrebna međunarodna finansijska pomoć.

"Nivo na kom se trenutno nalaze prinosi na slovenačke državne zapise još je dosta ispod kriznog nivoa. Kamatne stope na Kipru se, recimo, kreću oko sedam odsto. Međutim, stope u Sloveniji svakako potpadaju od 'opasnu zonu'", navodi američki dnevnik.

Slovenija je postala članica Evropske unije 2004, a domaću valutu, tolar, zamenila je evrom 2007. Ta zemlja ima malu i otvorenu privredu, zavisnu od izvoza, a tokom većeg dela protekle decenije beležila je rast veći od proseka evrozone, doduše uz visok nivo javnog duga.

Za razliku od većine zemalja koje su se mučile sa kreditima u sektoru nekretnina, Slovenija je imala problem sa kompanijama koje su poslovanje finansirale kroz dug, umjesto kroz kapital. Veliki korporativni zajmovi finansirali su veći deo privrednog rasta ostvarenog tokom decenije počev od 2000. Podaci EU pokazuju da je samo u 2007. dug privatnog sektora porastao za 23,5 odsto, a dug nefinansijskog privatnog sektora za čak 40 odsto. Dobar dio tih kredita proglašen je nenaplativim tokom krize iz 2008, javile su Novosti.

U prošlonedjeljnom izvještaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) navodi se da su, zbog ogromnog broja rizičnih zajmova, banke zapale u probleme, pa je obim nenaplativnih kredita u tri najveće slovenačke banke porastao sa 15,6 odsto iz 2011. na 20,5 odsto u 2012. Gotovo trećina tih kredita odobrena je privatnim firmama. Podsjeća da je Slovenija, kao i dobar dio evropskih zemalja, pokrenula program štednje, uključujući kresanje plata u javnom sektoru, kao i socijalnih beneficija u cilju spuštanja budžetskog deficita na 3,5 posto u 2012. Taj cilj je ostvaren, ali samo ako se izuzmu troškovi dokapitalizacije banaka.

Nakon smjene vlasti i odlaska premijera Janeza Janše, sklonog korupciji, na vlast je došla nova vlada levog centra, na čelu sa premijerkom Alenkom Bratušek, koja je jasno rekla da joj je važnije da pokrene privredni rast, nego da smanji javni dug.

Njen stav bi, međutim, mogao da dovede do pada kreditnog rejtinga Ljubljane, budući da rastu strahovanja oko povećanja dužničkog tereta, što se oslikava i u skoku kamatnih stopa na obveznice.

MMF navodi da Slovenija treba da, prodajom obveznica, ove godine pribavi 2,92 milijarde eura, od kojih bi trećina otišla na dokapitalizaciju problematičnih banaka. Međutim, uz visoke kamatne stope, pribavljanje te količine novca moglo bi se pokazati teškim, navodi list.

U tom slučaju, Ljubljana bi morala da se obrati Evropskoj centralnoj banci, Evropskoj komisiji, MMF-u ili svima zajedno, ne bi li dobila kredit po stopama nižim od tržišnih. Drugim rečima - Sloveniji bi bio potreban paket spasa, piše Washington post.

Marko Kranjec, član slovenačke centralne banke i ECB, smatra da Sloveniji ipak neće biti potreban međunarodni spas, budući da je situacija u toj zemlji mnogo lakša nego na Kipru. Kiparski bankarski depoziti vrede oko 800 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje, u odnosu na svega 125 odsto u Sloveniji. Slovenački javni dug je prošle godine iznosio samo 52,7 odsto BDP-a, a predviđa se da će porasti do maksimalnih 69 odsto do kraja 2014. U poređenju sa zemljama sa sopstvenim valutama, kao što su SAD, a pogotovo u poređenju sa zemljama u krizi, kao što je Grčka, to je neznatna suma. Da Slovenija ima vlastitu valutu, problem bi bilo relativno lako riješiti. Ona je, međutim, nema i zbog toga se nalazi na ivici provalije.