Poezija Momčila Perišića: Brata Voju voze na lafetu

Tokom boravka u haaškom kazamatu, oslobođeni srpski general Momčilo Perišić je počeo da piše šaljivu poeziju o dogodovštinama onih s kojima je tamnovao, piše prijateljski portal E-novine.

E-novine objavljuju i Perišićevu pjesmu Udar, koja je napisana povodom iznenadne bolesti Vojislava Šešelja, “neposredno pred Božić 2012. godine”.

“Tako kaže Perišić i datira pesmu u 11. januar, pošto je te godine praznik Hristovog rođenja izgleda malo proklizao, što nije nikakvo čudo ako znamo da se u Srbiji 14. februara slavi 8. mart”, navodi ovaj portal.

Udar

Pred naš Božić, jedne crne noći,
prvim spratom haškog kazamata,
brata Voju voze na lafetu,
ko heroja iz minulog rata.

Skamenjena robijaška lica,
ne skrivaju iznenadnu tugu,
vide da ta bolest opet vreba
novu žrtvu, među njima drugu.

Svi deluju robusno i zdravo,
postojano ko granitna stena,
ali znaju da po ćelijama
bolest hara ko gladna hijena.

Ipak sužnji veruju da Šeki,
što se bori kao ljuti lav,
može bolest da pobedi svoju
i vrati se u ćeliju zdrav.

(Hag, Ševeningen, 11. 1. 2012)