Husein Ahmetlić: Najteže je kada mi nane kažu, sine polahko nam vozi djecu

Husein Ahmetlić iz Tešnja, već tri godine vozi posmrtne ostatke žrtava genocida u Srebrenici u Potočare.

Kazao je za Radiosarajevo.ba da mu je velika čast, ali i dužnost i obaveza da ovo radi.

"Sa jedne strane da me niko ne shvati pogrešno drago mi je što to radim, da se barem na ovaj način odužim Bošnjacima Srebrenice, Bosne i Hercegovine, borcima, šehidima, majkama koje su izgubile svoju djecu", kazao je Ahmetlić.

Genocid i žrtve se nikada ne smiju zaboraviti, ističe Amhetlić i dodaje da na putu do Srebrenice jako često ne može da sakrije suze, jer se susreće sa majkama, nana i drugim članovima porodica žrtava.

"Teško ti je kad dođeš kada ti nana kaže, sine polahko nam vozi i dovuci nam djecu, nikad nije kasno. U vožnji razmišljaš ne daj Bože problema, da ostanem u kvaru, da ih iznevjerim na bilo koji način. Sebi sam rekao dok god budem mogao da vozim da ću voziti tu dženazu, sebi sam dao obavezu i tako će i da bude", kazao je Ahmetlić.

Ovaj vrijedni čovjek nema nikoga od svoje familije u Srebrenici, ali svaki dolazak ga pogađa kao da su tamo svi njegovi.

"Pogode me nane, žene koje miliju stranice kamiona, ma kamen bi zaplakao. Ne mogu se suze sakriti, znao sam voziti i plakati, pa kada naiđeš kroz Ilijaš, pa Sarajevo, a kamoli kad stigneš u Srebrenicu", rekao je Ahmetlić.