Hasan Nuhanović ponovo je otvorio mezar brata Muhameda: "Tu je spušten dio njegove lobanje"

Pisac i publicista Hasan Nuhanović, koji je preživio genocid u Srebrenici i koji je autor knjige prema kojoj je nastao scenarij za film "Quo vadis, Aida" Jasmile Žbanić, opisao je svoje iskustvo od danas, 12. jula, kada u Srebrenici počinju aktivnosti na reekshumaciji i reasocijaciji žrtava srebreničkog genocida. 

Ova aktivnost obavlja se svake godine nakon što se DNK analizom utvrdi pripadnost posmrtnih ostataka žrtava genocida. Otvaraju se mezari (grobovi) u koje se dodaju naknadno pronađeni skeletni ostaci žrtava.

Objavu Hasana Nuhanovića, o otvaranju mezara njegovog brata, prenosimo u cijelosti: 

Trending

Preminuo poznati biznismen: Proglašen jednim od najbogatijih u regiji

"Jutros 12. jula 2023. u 10.10 sam stigao u Potočare. Rečeno mi je da reekshumacija i reasocijacija neće početi prije 10 i da će trajati nekoliko sati. Od 12. jula do 19. jula ova forenzička procedura biće provedena za 76 žrtava.

Iskopa se mezar. Ranije ukopani skeletni ostaci se postave na sto i dodaju im se oni naknadno identifikovani.

Ovo se ne bi moralo događati da zlocinci nisu iz primarnih grobnica tijela žrtava premiještali u sekundarne i tercijarne.

Nisam htio nista od toga da gledam. Čekao sam na drugoj strani Memorijalnog centra do 13.45 kada mi je moj drug Sadik Selimović, uposlenik Instituta za nestale osobe BiH, javio da je mezar ponovo "zagrnut" i da mogu doći da proučim Fatihu kako sam to od njega i tražio.

Sadik je i sam prošao kroz ovu "proceduru" prije nekoliko godina kada je mezar njegovog brata morao biti otkopan kako bi se lobanja druge žrtve ukopana u tom mezaru zamijenila lobanjom njegovog brata koja je naknadno identifikovana.

Više stotina mezara je u Potočarima moralo biti otkopano ovih godina zbog istog razloga.

Kad su ljudi koji ovaj posao obavljaju krajnje profesionalno okončali postupak i otišli, na mezaru sam bio sam. Gledao sam u svježe raskopanu zemlju i proučio Fatihu. Dženaza mom bratu Muhamedu Braci Nuhanoviću je obavljena 2010. godine.

Sada je tu spušten i još jedan dio njegove lobanje. U selo u kojem je rođen moj otac kod Žepe sam stigao brzo, preko Vlasenice i Han Pijeska. Tu smo brat i ja proveli puno sretnih dana na raspustu 80-tih.

Bio sam na mezaru sam i neka sam jer ovo danas se tiče samo moga brata i mene. A naša majka i otac leže pored njega. Ovo sam napisao zato što druga dženaza moga brata treba biti i javno obznanjena.