Filip David: Nikolić i Dačić moraju se izviniti Sarajevu!

Filip David (73), profesor na beogradskom Fakultetu dramskih umjetnosti, jedan od osnivača protumiloševićevskog Beogradskog kruga 1990. godine i veliki borac protiv velikosrpskog nacionalizma kazao je u povodu 21. godišnjice od početka agresije na Bosnu i Hercegovinu i opsade glavnog grada te zemlje, kako se aktuelni predsjednik Srbije Tomislav Nikolić, srbijanski premijer Ivica Dačić i njegov prvi zamjenik i lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleskandar Vučić moraju izviniti Sarajevu, ali i srpskom narodu.

„Ja mislim da se oni trebaju izviniti i Sarajevu, ali i srpskom narodu. Svima onima koji su stradali zbog takve politike koja je dovela do onoga do čega je dovela 90-tih godina, do svih tih ratova u kojima je itekako učestvovala politička partija kojoj su ti ljudi tada pripadali, a to je Srpska radikalna stranka. Oni su i tada u toj partiji bili vrlo utecajne ličnosti. To je nešto preko čega se ne može tek tako preći. Taj period ne sme da se preada zaboravu. Ali su dužni da se izvinu svima onima kojima je zlo naneto'', kaže za AA Filip David, koji je tokom 90-tih doživio mnoga šikaniranja i napade upravo od pripadnika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja čiji su članovi i funkcioneri i tada bili danas popularni Nikolić i Vučić.

„Ekonomska situacija u Srbiji je tako loša da bez pomoći Evropske unije (EU) teško može biti izlaza. Ovde se sve čini da se Srbija, ipak, na neki način približi Evropi. Zato je taj potpis toliko važan čak po cenu velikih ustupaka oko Kosova. Ali, da li će se to ostvariti, videćemo ovih dana. Da li se u glavama tih ljudi koji su danas na čelu Srbije nešto zaista promenilo, to je isto tako vrlo teško reći. Ono što nedostaje, ako su se promenili, a ja dozvoljavam da se ljudi menjanju - oni bi morali prvo da se izvinu za ono što su činili 90-tih godina. To je uslov bez kojih Srbiji nema napretka. Nema napretka dok se oni koji su krivci za 90-te ne izvinu za ono što su onda  govorili i ono što su činili“, smatra David.

David ističe da se u proteklih dvije decenije ''Srbija nije mnogo promenila''. Upitan da li vjeruje da su predsjednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, njegov prvi zamjenik i predsjednik Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić stvarno promijenili svoju politiku i stavove, David kaže da je to teško reći. Priznaje kako je aktuelna vlast u Srbiji dosta popularna zbog onog što se čini u borbi protiv korupcije.

Komentirajući činjenicu da se u svjetskim medijima svako malo pojave informacije kako na Balkanu ''kuha još jedan rat'', David odgovara kako nam je i 90-tih godina mogućnost rata činila nerealnom, a on se dogodio.

''Ja sam prvi govorio o opasnostima nekog sukoba i rata, ali sam nisam verovao da do toga može da dođe. Ali, onda se probudite jedno jutro i vidite da gori na sve strane. Mislim da još uvek postoje te potencijalne opasnosti i to sve zavisi od tih velikih sila. Dovoljno je da negde nekome, recimo Rusiji, zbog neke situacije zatreba ovde neki lokalnih sukob Srba i Albanaca i začas će se to zapaliti. Nemoguć je sukob bez utjecaja velikih sila. U ovom trenutku ti sukobi nikome ne odgovaraju, pa smo bar jedno vreme mirni. Ali mislim da odnosi koji su u regiji još uvek nisu dobri. Mnogo toga zavisi od Srbije, jer je Srbija najmnogoljudnija i jedna od najvećih država u ovom regionu. Dok u Srbiji nema stabilnosti, teško da može biti stabilnosti u čitavoj regiji'', istakao je David.

SANU Memorandum

Upitan da prokomentira ponovno pojavljivanje takozvanog Memorandima 2 Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) kojim se navodno predviđa ujedinjenje Srbije i Republike Srpske za deset godina, David odgovara da nije čuo za takav dokument.

''Moguće je da neko negde piše. Ali, atmosfera nije takva, pogotovo zbog ovih pregovora sa EU, da se nešto takvo pokreće. Ali ima puno grupa i grupica, političkih partija... Manjih, ali i jedna veća kao što je Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice. Oni još uvek zagovaraju tu vrstu ponašanja i tu vrstu političkog programa koji se naslanjaju na Memorandum iz 1986. Nisu to ideje koje su mrtve, to hoću da kažem. One još uvek negde žive, prisutne su, ali nisu  u ovom trenutku dominantne.“