Zatraženo preispitivanje kalendara vakcinacije za Hepatitis B

Udruženje roditelja teško bolesne djece u BiH zatražilo je od donatorskog fonda "Gavi" i Federalnog zavoda za javno zdravstvo da preispita kalendar vakcinacije koji se odnosi na vakcinisanje djece protiv hepatitisa B.

Ova vakcina, koja je od 2002. finansirana iz sredstava donatorskog fonda "Gavi", daje se bebama po rođenju, u prva 24 sata života, navodi se u saopćenju Udruženja roditelja teško bolesne djece u BiH.

Udruženje smatra da je primanje ove vakcine odmah po rođenju kod nekih beba preuranjeno, jer time trajno razara njihovu sposobnost izbacivanja toksina iz organizma.

Naime, neke bebe iz majčine utrobe izađu s nedovoljno formiranim unutrašnjim organima i za dovršavanje formiranja tih organa je potrebno još nekoliko dana.

Jedan od takvih organa je i jetra, koju, kada je nedovoljno formirana, ljekari nazivaju "nezrela" jetra. Ovakve bebe, kad prime samo BCG vakcinu u prva 24 sata života, uspijevaju potpuno da iz organizma izbace konzervans unesen vakcinom.

Međutim, te bebe nisu u stanju da se izbore s dva konzervansa iz dviju vakcina (BCG i hepatitis B) kada se one daju isti dan.

Kod nekih beba količina "čistača" organizma, glutation koji luči bebin organizam da bi izbacio štetne materije iz organizma, manja je od količine dva konzervansa koje nakon vakcinacije beba treba da izbaci iz organizma.

Tako je ova disproporcija lučenja zaštitinih supstanci i potrebe izlučivanja štetnih materija iz organizma stvorila podlogu za stvaranje kumulativnog efekta štetnih materija u organizmu bebe.

Neizbačeni toksini se nakupljaju i pretvaraju u neuro toksine, kao što je metil Hg koji je kod narednih vakcinacija izazivao trajna i teška neurološka oštećenja kod djece.

Posebno je zabrinjavajuće da jedan projekt, koji dolazi iz odjeljenja Svjetske zdravstvene organizacije, kao što je "Gavi", ne poznaje tako elementarne medicinske činjenice kao što je nezrela jetra.

Ispitivanje trajnih i teških neuroloških oštećenja kod djece koja su u naglom porastu od 2002. pokazalo je da je otprilike 15 posto beba trajni invaliditet steklo upravo zbog nezrele jetre. Ostali uzroci se još ispituju.

Strateško pitanje koje treba da riješi Federalni zavod za javno zdravstvo s vakcinom protiv hepatitisa B su majke nosioci virusa. Naime, majke virus porodom prenose na svoju novorođenu bebu i takve bebe treba obavezno vakcinisati odmah po rođenju.

Iz Udruženja ističu da i ostali parametri ove vakcine navode na razmišljanje. Broj zemalja u kojima je donirana vakcina od "Gavija" bila licencirana u 2002. za javnu upotrebu je bio 30. U 1994. bila je licencirana u Bangladešu i na Filipinima, 1995. u Argentini, Gvatemali, Koreji i Mijanmaru, 1996. u Ekvadoru, 1997. u Urugvaju, 1998. na Tajlandu, u Armeniji , Azerbejdžanu, Gruziji i Iraku, 1999. u Kosta Riki, na Jamajci, u državi Trinidad & Tobago, Kirghistanu i Uzbekistanu, u 2000. u Čileu, Dominikanskoj Republici, Peruu, Pakistanu, Turskoj, Mauricijusu, i državi Togo, 2001. na Arubi , Paragvaju, Moldaviji, Jordanu i Gabonu.

BiH je odobrenje za korištenje ove vakcine dala u augustu 2001. i postala prva evropska zemlja koja ju je odobrila.

Baza podataka Komisije za zdravstvo Evropske unije pokazuje da je broj zemalja u kojima je 2002.  bila obavezna vakcinacija svih zdravih novorođenih beba u prva 12 ili 24 sata života bio devet.

To su bile Bugarska, Estonija, Latvija, Litvanija, Poljska, Portugal, Rumunija, Turska i Španija.

Trajanje zaštitinog efekta i farmako-kinetičke osobine vakcine, po podatku iz tadašnje Deklaracije proizvođača 2002. godine nisu bile poznate, a dokumentacija proizvođača vakcine nikada nije bila dostupna roditeljima u BiH.