Zaboravljene legende: Letači sa Miljacke

Nije da su hrabri kao mostarski skakači, ali ne može ipak baš svako u Miljacku skakati. Kupalište na Bentbaši nekada je bilo epicentar ljetnih dešavanja u Sarajevu, a skakači su bili heroji i uzori generacija i generacija Sarajlija. Čak se s vremenom izdiferencirala posebna - sarajevska lasta.

Piše: Adnan Učambarlić

Sve je počelo sa izgradnjom brane i kupališta na Miljacki. Sarajlije su se počele okupljati i uživati na obalama rijeke. Budući da je uobičajeni naziv za riječnu obalu bio je jalija, odatle je i izveden naziv jalijaš, naziv za zgubidane koji su svo svoje vrijeme provodili uz Miljacku. Neki su naprosto gubili vrijeme, neki su plivali, neki golim rukama lovili pastrmke pod branom, a oni hrabriji skakali.

Skok sa obale u Miljacku i nije bio neki poseban podvig, ali skokovi sa brane direktno ispod slapa (tzv. Toplik, po kojem se i zove današnja kafana) ili sa bilo kojeg drugog višeg mjesta - zahtijevali su malo više hrabrosti. Samo nekolicina onih najhrabrijih usudila se skočiti sa krova kućice direktno pod branu. Takav skok, pored hrabrosti, zahtijevao je priličnu prisebnost i vještinu, budući da je trebalo skočiti u prostor širine samo dva ili tri kvadratna metra, na kojem je bilo dovoljno dubine da se skakač ne povrijedi. 

Generacije i generacije Sarajlija pamte legendarnog sijedog i istetoviranog Suada Zameticu zvanog Doktor i njegove laste sa kućice. Nadimak Doktor dobio je upravo zahvaljujući svojim skokovima. Nažalost, Doktor, kao i većina nekadašnjih sarajevskih skakača, više nije među živima.

Pored Doktora, čuveni skakači bili su Fisko, Rašid i Faruk Duvnjak - Pekar te Miroslav Drmanac - Kićo (poznat i po svojoj ljubavi ka FK Sarajevo i svom nekada nerazdvojnom pratiocu - psu Sukiju), koji se jedini usudio da sa kućice skoči zgrčke. Neobičan stil imao je i Tahir Balagić Kiko, koji bi se zatrčao sa ulice, sklopio ruke uz tijelo i tako uletio pod branu.

Samo dvojica sarajevskih skakača skočili su i sa Starog mosta u Mostaru. Bili su to Mujo Čusto i Rifet Karić. Karić je skočio 1983., ali nije imao baš najbolji plasman zbog specifičnih mostarskih pravila ocjenjivanja, ali i razlike u lasti. Za razliku od Mostaraca koji, i pored velike visine, imaju široku i duboku Neretvu, Sarajlije su skakali u uzak i plitak prostor te se skok morao prilagoditi tome, baš poput skokova u Kazan. Karić je također bio poznat kao toliki zaljubljenik u skokove, da je često odlazio sa posla kako bi mogao skakati.

Autor teksta odrastao je gledajući skokove ovih hrabrih letača i slušajući priče o njima od ljudi koji boravili na obalama Miljacke baš u periodu kada su počinjali skokovi u Miljacku.

Sarajevski skakači su skakali i tokom rata, ne hajući za granate. Nažalost, sa uređivanjem korita Miljacke, i ono malo dubine što je bilo pod branom je zatrpano i tako je legenda o sarajevskim skakačima, izgleda, završila. Bilo je nekoliko kasnijih pokušaja skokova, od kojih je svaki završio tragično. Ipak, brana je opet počela da se diže, a kupači, i pored zagađenosti Miljacke, okupljaju. Možda će, kada slap sa brane opet stvori malo dubine u Topliku, nići i nova generacija sarajevskih letača.