Zarobljeni u lošoj vezi: Zašto to sebi radimo?

Tekst, objavljen u našoj rubrici Šta drugi pišu, uz manje intervencije preuzimamo sa portala Novosti.rs.

Nevena Papić je na prvi pogled sretna dvadesetsedmogodišnja djevojka. Fakuletski obrazovana, ima dobar posao i vezu sa momkom dugu tri godine. Ipak, ona je neispunjena i nesretna. Na pitanje šta bi trebalo da uradi da bi bila sretna, iskreno odgovara: ''Da ostavim Miloša''. Ali nikako da to i uradi.

''Dugo smo u vezi i ne mogu tek tako da 'bacim' sve to. Ne volimo jedno drugo kao nekada. I kad ga pitam kuda ovo vodi, da li je sretan - on sliježe ramenima. Vrijeme mi je da razmišljam o braku i pitam se da li ću naći nekoga ko će me voljeti kao i on. Plašim se samoće i ne želim da ostanem sama kao moja majka'', izričita je Nevena.

Strah od samoće i usamljenosti je vrlo čest motiv koji nas zadržava u lošoj vezi i nije karakterističan samo za djevojke. I muškarci su pod tim pritiskom, ali znatno manje. Psihologinja i psihoterapeutkinja Željka Kurjački kaže da većini ljudi nije prijatna pomisao da ostanu sami i da je u ljudskoj prirodi da teži ka drugim ljudima.

''Naša želja za bliskošću može se menjati kroz različite periode života. Nekim ljudima je pomisao da budu bez partnera toliko strašna da će pristati da budu u bilo kakvoj vezi samo da ne bi bili sami. Ipak, uzroci tog straha su različiti. Mnogi muškarci i žene, inače izuzetno samopouzdani i sposobni u drugim sferama života, na planu partnerskih odnosa se ne snalaze najbolje. Razlog za njihov strah od samoće najverovatnije leži u nekom zaključku koji su oni doneli tokom odrastanja'', navodi naša sagovornica.

Iako je mnogo različitih faktora koji doprinose ovom problemu, osjećaj straha i brige zbog potencijalne usamljenosti je toliko jak da ove osobe ostaju u lošim vezama. Čini se da im nedostaje hrabosti da mu se odupru, okrenu novi list, započnu novi život. One kao da nisu ni svjesne koliko štete sebi. Mogu imati toliko mnogo, a zadovoljavaju se nekom sigurnošću koja ih ne ispunjava u potpunosti.

Jedan od mnogih 'postova' na internet forumima koji se bave ovom tematikom glasi: ''Već četiri godine sam u lošoj vezi. Potpuno smo drugačiji, nemamo slična razmišljanja, navike, vaspitanje... Razilazili smo se hiljadu puta, ali uvek prevladaju navika, dosada i usamljenost, pa se vratimo jedno drugom! Imam 30 godina, oko mene su ljudi uglavnom već osnovali porodice, a živim u relativno malom gradu, ne upoznajem više nikog novog. Plašim se da ostanem sama. A još više se plašim tog svog straha od samoće, jer me on može "gurnuti" u brak u kome neću biti sretna.''

''Kada osoba ostaje formalno u vezi sa partnerom gdje ne postoji istinska bliskost, ona sebi uskraćuje jednu od najznačajnijih međuljudskih relacija u životu. Partnerski odnos spada u najuži krug bliskosti, odnos gdje smo najviše izloženi i gdje ne nosimo socijalne maske. Bliska osoba zna naše mane i prihvata nas i voli bez obzira na njih. Bliskost je zbog toga ljekovita jer nam olakšava da i sami sebe prihvatimo i zavolimo. Od partnera dobijamo ne samo potvrdu da smo kao osobe vrijedni i značajni, već i da smo kao žena ili muškarac seksualno poželjni i lijepi. Osoba mnogo gubi ako sebi uskrati kvalitetnu vezu zbog straha da jedno vrijeme bude sama'', kaže Željka.

Strah od samoće nekada prikriva i strah od etikiranja. Osobu bez partnera, pogotovo u malim sredinama često okarakterišu kao društveno neuspješnu. Pored toga on može značiti i strah od života. Osoba ne može sama da se suoči sa životnim izazovima, pa u partneru traži sigurnost i zaštitu. Ipak, psiholozi napominju da sebi najviše štete oni ljudi koji odlučuju da ostanu nesretni u lošem braku ili vezi.

Ima i ljudi kojima partnerski odnos nije jedna od bitnih vrijednosti. Takvi pojedinci mogu da vode veoma ispunjene živote iako nisu naročito sretni u braku. Zato, sama činjenica da je neko u vezi sa partnerom koga ne voli, ne znači automatski da ta osoba mora da bude nesretna u životu. Ipak, ovdje se nameće i pitanje partnerove sreće i njegovog/njenog zadovoljstva. Ako mi možemo da se nosimo s tim, ne znači da može i naša „bolja polovina“. Željka Kurjački podsjeća da etika ljubavi nalaže da partneru kažemo ako ga više ne volimo.

''Ako partner prema nama i dalje oseća veoma intenzivne emocije i seksualnu privlačnost, a nama je on samo draga osoba, tada bi mu to trebalo reći na što bezbolniji način. On ili ona moraju da znaju, jer ih u suprotnom svesno držimo u zabludi. U tom slučaju ne možemo reći da je to njegov izbor da ostane sa nama, jer ne raspolaže svim informacijama da bi napravio takav izbor. Drugačija je situacija kada partner zna kako se mi osećamo, a i dalje ostaje sa nama. Tada možemo reći da je ostanak u toj vezi njegov izbor i njegova odgovornost bar jednako koliko i naša'', smatra sagovornica „Života plus“.

Ali kako pomoći onima koji su zarobljeni u lošoj vezi? Kako im staviti do znanja da oni imaju pravo na mnogo više i da će sebe i partnera osloboditi tjeskobe življenja u lošoj vezi jednim iskrenim razgovorom. Ono što jedno prećšućuje, drugo treba da izgovori. Niko nije savršen i niko neće pronaći savršenog partnera. Ali strah od samoće ne smije biti izgovor za odustajanje. Tačno je da ima brakova koji su opstajali samo na postojanju uzajamnog povjerenja, osjećanju dužnosti, ali je i činjenica da nezadovoljstvo koje osjećamo u lošoj vezi može da se odrazi na sve aspekte našeg života. To je ono što ove osobe moraju izbjeći. Ako vam se ne bacaju dva, tri sata nemojte bacati ni godine i čitav život.

''Važno je da shvatite da ne morate da čekate da u vezi postane neizdrživo da biste otišli. U redu je da prekinete odnos, koji je nezadovoljavajući, čak i ako nije toliko loš. Rečenica koju najčešće čujemo - "Znam da neću naći nikog ko će me voleti kao on" - je samo znak da je u pitanju bila kvalitetna veza, ali nije i realna procena situacije. Strah da nećete naći boljeg gotovo da je univerzalan u ovim situacijama.

Što je duža veza ili brak, teže je da se prekine zbog osećaja da će odlaskom obezvrediti sve godine zajedno provedene. To je česta zamka u razmišljanju, pa ljudi nastavljaju da ulažu u vezu i time "bacaju dobre pare za lošim". Postoji izreka koja kaže da "nijedan kockar nije bankrotirao zato što se kockao, već zato što je pokušavao da vrati uloženo". Partnerski odnos ne postoji zbog nekog krajnjeg cilja, a činjenica da se u nekom trenutku završio, ne umanjuje vrednost lepih trenutaka koje smo proveli zajedno'', poručuje Željka Kurjački.

Smognite hrabrosti, suočite se sa svojim strahom i uživaćete u samoći više nego što ste se nadali. Iskoristite to vreme da upoznate sebe, shvatite ko ste i šta je to što vam treba da biste bili srećni. Družite se, putujte, učite nove stvari. A kad prava osoba naiđe, lakše ćete je prepoznati.