Šta kažu kritičari o Hipermneziji Selme Spahić

Predstava Hipermnezija Selme Spahić, mlade sarajevske rediteljke, koja je premijerno izvedena početkom maja u Beogradu, konačno stiže u Sarajevo.

Hipermnezija je zanimljiv kazališni, i glumački i rediteljski, poduhvat, u kojem glumci iz zemalja bivše Jugoslavije svoje intimne (ratne i poratne) priče dijele sa publikom kroz zanimljivu umjetničku strukturu predstave.

Iako izvedena tek nekoliko puta, predstava je već dobila mnoge pozitivne kritičke ocjene i prikaze.

Bez sentimentalnosti

„Ispovest može da pleni samo ukoliko se drži podalje od sentimentalnosti. Taj uslov za iskrenost, u potpunosti su ispunili autori ispovedne i osećajne predstave Hipermnezija, u režiji Selme Spahić. Kažemo autori, jer je reč o kolektivnom delu u koje su četiri glumice i četiri glumca uložili ne samo zanatsko-umetnički napor, zajedno sa ostalim saradnicima, na izgradnji likova i odnosa, jednom reči forme, nego i svoje ličnosti i najličnija sećanja - darujući ih kao materijal/sadržaj.“ (Zlatko Paković, Danas, 10. 5. 2011.)

Iskrenost u ispovijesti

Sarajevske premijere biće održane 26. i 27. juna (nedjelja i ponedjeljak) u Narodnom pozorištu, u 20 h.

„Ono što je ganulo publiku je stepen iskrenosti u ispovedanju ličnih priča. Sam rediteljski koncept Selme Spahić nema „napadački“ ton, već je fokusiran na same ličnosti aktera-glumca koji izgovaraju dugo prećutkivane istine dekonstruišući i samu dokumentarnost u teatru. To nije novina, ali novina je, što je bilo šokanto i potresno, čuti toliku množinu negativnih iskustava ispovedanih na tako nenametljiv i neposredan način koji nije onaj na koje je publika navikla u ispovestima trećih lica. Skoro da je bila nepripremljena na toliko direktnu intimnost, suočena sa svojom ravnodušnoću ili sa slikom stanja rezigniranosti. Sposobnost rediteljke Selme Spahić pokazala se i u tome što je uspela da usmeri ove ispovesti tako da se izbegnu banalnosti i klišei, da se zaborave predrasude. Kroz takve ispovesti istorija dobija svoje tragično ljudsko lice.“ (Ana Isaković, E-novine, 12. 5. 2011.)

Duhovitost na kobnim mjestima

„Ako je šta karakteristično za ovaj niz prizora, koji su, sa rediteljkom, izabrali i dramaturški strukturirali Nataša Govedarica i Filip Vujošević, onda je to, i na najosetljivijim mestima, duhovit ton ličnih ispovesti učesnika ove predstava, usred istorije. Po duhovitosti i na najkobnijim mestima predstava je srodna britanskom hitu iz 1963. godina prošlog veka 'Ah, taj divni rat0 o Prvom svetskom ratu, u režiji Džoun Litlvud. Klajn i Šipka definišu reč hipermnezija kao 'izuzetno dobro pamćenje, koje obuhvata i nevažne pojedinosti i sitnice'. U teatru su upravo te sitnice važne kad su znakovite.“ (Jovan Ćirilov, Blic, 14. 5. 2011.)