Požutela slika stara

Požutela slika stara 

 

Davno kad sam bio mali 

Našao sam u ormaru 

sakrivenu u čaršafe

požutelu sliku staru. 

Đedo me je ugledao 

Kako sliku gledam kradom 

Upitah ga đedo ko je

Tamo onaj čovek s bradom? 

To je sine vojvoda Nikola

Profesor i stari markist  

završio puno škola 

veruj đedi da on nije rasist. 

Šešelj ga je titulir’o 

uzeo mu što je dao , 

al’ je Nidžo iskulir’o 

I Šešelja on izdao.   

Upito sam svoga đedu 

dok nada mnom gordo stoji

kako četnik, a Poplašen 

zar nisu to sve heroji?

                                 

A đedo me samo gleda 

ispod vjeđa tvrdo, mrko

kao da me uhvatio 

u wc-u dok sam d.’o.         

                                  

Pucao je on u sebe

k’ o imenjak, iz zasjede

U Zemun se odselio

Mirno živi bez kame i brade. 

Volio je bez rezerve 

Prvo Tita, posle Slobu, Dražu

mislio sam da ga nema

da me kao dete lažu. 

                                   

Dođe vreme za studije

Danju učim, noću vozim kombi 

Odbor upravni dok zaseda   

predvodi ga četnik - zombie.  

                                    

Moga đede više nema, 

nestalo i komunista  

u državnoj Agenciji         

stoji ona slika ista.

                                         Ahmed Burić.