Indijanska tajna vječne ljubavi i sreće

Tekst preuzimamo sa prijateljskog portala Buka.com.

Postoji jedna stara indijanska priča o mladiću i djevojci koji su se zaljubili.

Jednom se njih dvoje uputiše do velikog poglavice svoga plemena i rekoše mu odlučno: ''Mi se volimo! Hoćemo da nam daš svoj blagoslov i da nas poučiš šta treba da radimo da bi naša ljubav trajala vječno.''

''Dobro'', odgovori im poglavica. ''Reći ću vam, šta da radite. Ali prvo pođite sa mnom gore u planinu. Prije toga pronađite mi dva orla i ponesite ih sa sobom, a poslije ćemo videti šta dalje.''

Dvoje mladih krenuše u različitim pravcima i nakon kraćeg vremena svako od njih donese po jednog orla. Kada stigoše na vrh planine, poglavica im reče:

''Uzmite sada ovo kratko uže i zavežite njegovim krajevima po jednu nogu svakom orlu.''

Oni ga poslušaše i vezaše noge pticama. ''Sada ih pustite da lete!'' – reče poglavica.

Mladić i djevojka baciše ptice u vis ka nebu, ali orlovi nisu mogli da polete, jer su im noge bile vezane. Oni padoše na zemlju i počeše da kljuju jedan drugoga, želeći da se oslobode užeta kojim su vezani. Tada stari indijanac reče:

''Sada presjecite uže!''

Mladi izvršiše i tu naredbu, presjekoše vezu i ponovo baciše orlove u nebo. Ovog puta ptice se brzo izdigoše u visine, zavrtiše se par puta u krug pa uzletiše ka snježnim vrhovima obližnje planine. A mudri poglavica im reče:

''Eto, to je tajna vječne ljubavi i sreće: ako su ljudi zavezani jedni za druge, nikada im neće uspjeti da polete. Vi možete slobodno da letite i zajedno, ali ne da budete vezani. A ako se ipak vežete, nikada nećete moći da spoznate ni ljubav ni sreću.''