Nije zid mek, nego je metak tvrd

UPOZORENJE: Prilozi objavljeni u rubrici "Na vlastitu odgovornost" autentični su zapisi građana koji su preživjeli opsadu Sarajeva. Tekstovi mogu sadržavati nepristojne izraze, crni humor ili eksplicitne opise ratnih dejstava i njihovih posljedica. Tekstove u ovoj rubrici čitate na "vlastitu odgovornost".

Piše: Nermina Omerbegović u zbirci "Skice Grbavica '92/3"
Objavljujemo uz dopuštenje autorice

Stani, čula je kako je neko zove.Okrenula se i osjetila mučninu pomješanu sa strahom. Gradinac. Nije baš da se radovala ako bi je drugi zaustavili, ali neki su bili bar podnošljivi. Gradinac je bio problem.

I šta si odlučila, pitao je dok je njegova“svita“ zajedno s njim iščekivala odgovor. Šutila je.

Budeš li sa mnom,niko ti neće ništa, nastavio je.

Gledala je i mislila da se on kao i svaka kukavica kiti pratnjom – onima još gorim od njega. Aha. Zaštita. Mogu misliti, prolazilo je kroz glavu.

Samo je odmahnula glavom i prošla.

Žalićeš, čula je iza svojih leđa. A mogla si biti sigurna.

Baš sigurna.Možda me ne bi redaljka zapala baš prvi dan no treći, pomislila je i ušla u kuću.

Spremila se za spavanje ugasila svjetlo a onda se sjetila da nešto nije pitala mamu. Ustala je ne paleći ga i otišla u njenu sobu. Dok su razgovarale začula se pucnjava po njenoj sobi. Legle su na pod. Kad je završilo ušla je u sobu i s kreveta i poda pokupila čahure. Pogledala je mamu  i samo rekla Gradinac.

Pušila je na prozoru. Bio je još jedan lijep i sunačan dan. I nestvarno mučan. A onda opet on. Derao se ispod prozora da se skloni ili će pucati. Pucao si sinoć, pomislila je. I ostala na prozoru. A onda je čula pucanj. I pogledala - on je pucao iz pištolja. I opet  joj rekao da se skloni. I nije se sklonila. Još jedan pucanj. I ona je još na prozoru. Pitala se ko će prvi odustati. Jednostavno. Zainatila se. I ostala na prozoru, nadajući se da sa pištolja neće preći na pušku.

Još jedan dan je prošao, a onda noć. I lupanje na vratima.Nasmijala se kad je, dok je prilazila vratima da otvori, čula mamu kako kaže - pitaj ko je. Nego šta - da mi odgovore metkom u vrata, odgovorila je.

Na vratima su bili Gradinac i njegovi. Ukočila se. A onda je osjetila njegove ruke na sebi. Tada su se otvorila i vrata susjednog stana u kojem su bili Miroslav, Bojan i Savo. Čula je da oni pitaju ko to lupa. I nikad nije shvatila kako je to uradila, a ni zašto je pomislila da tako treba. Tek u samo jednom skoku našla se u susjednom stanu. Samo je čula kako Miroslav govori Bojanu da zatvori vrata za njim. Zadivljeno su je gledali. Zbog skoka. I počeli se smijati. Ona je stajala ukočeno i samo ponavljala Gradinac. Rekli su joj da sjedne.

Za nekoliko munuta došao je jedan od posjetilaca. Sjeo je.

Dobra Turkinja. Hajde, zove te Gradinac, rekao je. Neću

Nema neću ideš sa mnom.

Ona je zauzeta ,čula je kako Miroslav  govori.

Zauzeta , ponovio je nezvani gost. S kim?

Gledala je u njih trojicu i mislila koga izabrati. Miroslav i Bojan su sjedili i gledali. Savo ili Dijete Grujica, kako su ga zvali, čistio je pušku. Znala je da se Savi sviđa. Sa svojih 20 godina bio je najmlađi ali i naravi  koje nija baš bila jednostavana za obuzdati. Iz čista mira vadio bi oružje.

Sa Savom, odgovorila je.

Nezvani je pogledao Savu, koji se sad igrao s pištoljem. Je li ona s tobom? Ti ovo jebeš?

Čekala je Savin odgovor. A on je uzeo onaj pištolj i rekao jeste. Sad idi.

Otišao je. Nakon sat vremena došla je mama.

Uplakano je rekla da su poslali  po nju i da se ona ne smije vratiti kući bez nje.Ona tamo ne smije. Ne nikako ne smije otići. A ni vi ne smijete više tamo. A ne možete ostati  ni kod nas, rekli su joj.

Ona je rekla da su već bili i komandir Veljko i još neki ali da se Gradinac nije smirio. A onda se mama sjetila da kod sebe ima ključeve od jednog stana iz kojeg su otišli. I tamo se sklonila.

Ona tu noć ostala spavati s njima trojicom  u istom stanu.

S njima će ostati  sve do razmjene. U stan bi išla samo preko dana. Nije više smjela tamo noćiti.

Sutradan kad je ušla u stan vidila je da je sve porazbijano. Čak su uspjeli i TA peć srušiti.

Na zidu se vidio dio fasade koji se otkinuo nakon pucnjave, kad su izašli iz stana, nakon što im je i mama pobjegla.

Nisam znala da je ovaj zid tako mek. Nije zid mek nego je metak tvrd, čula je komentar.

Prošla su četiri dana koliko su je Bojan, Savo i Miroslav štitili. Jedan dan Bojan je rekao.

Ne može više ovako, moraš spavati s nekim od nas.

Ostali su potvrdili. Znala je da mora da se odluči. Nije bila sama. Nije odgovarala samo za sebe.

Dobro. Sa Savom, rekla je. A onda do noći otišla u svoj stan. Tamo se smijala. Praveći se totalno bezbrižna. Naveće je pokupila svoje stvari i došla.

Savo je ušao u sobu koju su joj dali. Gledao je. A onda počeo plakati.

Znaš ja ne mogu. Nisam nikad bio sa ženom.Vućem se po ratištima od svoje osamnaeste godine. Nemoj nikome reči. Nek misle da sam s tobom.

Naravno da neću reči, rekla mu je, misleći da ima sreće više nego što se nadala. I dobro je odabrala.

Savo je otišao i legao u drugi krevet. Dogovorili su se da neće razmlještati dva kreveta. Da ostali ne shvate.

Jednu noć došla je ranije u stan. I dok je sjedila čula je razgovor ispod prozora.

E da mi je uhvatiti onu Turkinju razvalio bi je. Al' ne mogu od Save. Čuva je. A s njim nije lako. Ma otići će on nekad negdje, a onda je moja. I moja, dodao je neko. Smijeh. E da, naša je. Samo da onaj jebeni balavac negdje ode.

Kad je došao Savo ona je sjedila i drhatala.

Šta je?

Ispričala mu je.

Savo je uzeo pištolj i izišao iz kuće.

Ohladiću ih, samo je rekao.

Čula je svađu, a onda se Savo vratio.

Ne brini. Malo smo popričali.

Sutradan je izišla. Srela je Veljka komandira.

Da te hoće više razmjeniti, rekao joj je.

Zašto, pitala je.

Ti si gora od granate.Vojska mi se svađa zbog tebe.

Par mjeseci nakon toga razmjenili su je.

Vezano: Nermina Omerbegović: Čekajući razmjenu