Kad gradska djeca uzmu motiku u ruke! Uspješna priča mladih Mostaraca

Proizvodnja zdrave hrane mogla bi biti rješenje za mnoge nezaposlene. Ovo dokazuje i priča nekolicine mladih Mostaraca. Oni su pokrenuli vlastitu proizvodnju povrća, začinskog i ljekovitog bilja. 

Ovim visoko-obrazovanim mladim ljudima dosadilo je da čekaju posao. Svoj status ranije su pokušali riješiti na februarskim protestima, ali su, pomalo razočarani ishodom svega toga, na kraju su odlučili uzeti stvari u svoje ruke. 

Dejan Kosanić, njegova djevojka Ružica Ivanović i Izet Pajević danas za sebe mogu reći da su proizvođači organske hrane. 

Reportažu o ovim poduzetnim mladim ljudima snimila je TV Liberty, a pogledati je možete na ovom linku. 

“Radimo, znači, sve, uglavnom, što je potrebno za život, da bismo se hranili. Od aromatičnog bilja do ljekovitog bilja, začinskog bilja i onda tek prelazimo na ove osnovnije kulture: mrkva, cvekla, luk, krompir, saransak, kupus...”

Sve što se proizvodi, sada već na preko hektar obradive površine na području Mostara i Nevesinja, odnosno plodnog Nevesinjskog polja, radi se potpuno prirodno, bez hemije. 

“U našoj bašti koristimo najviše organski kompost, na koji bacamo travu i sav organski materijal, koji trune i stvara vrlo kvalitetan humus. A druga stvar je potapamo u vodu i kadu staru travu, koja je jedno od najboljih kompostnih đubriva”.

Izet Pajević dodaje:

“Iako imaju neke priče kao u organskoj proizvodnji dozvoljena je neka ‘hemija’ u određenim količinama, ništa to! Proizvodim ove svoje neke preparate, od koprive, pelina... Dosta je dobar protiv ovih lisnih ušiju. To je ta jedina zaštita”.

Ružica Ivanović naglašava da dosta napadno zvuči taj uobičajeni naziv “organska proizvodnja”.

“To je, ustvari, veoma jednostavno, gdje ti uzimaš jedno čisto sjeme, stavljaš ga u zemlju, malo brineš o njemu. Iz toga izraste jedan proizvod, koji kasnije možeš da jedeš, da ga dijeliš s ljudima u tvojoj kući i okolo i to je čitava ideja ove proizvodnje”.

Reakcija kupaca je bila odlična, najprije iz kruga njihovih prijatelja i poznanika, a onda se taj krug počeo širiti, zahvaljujući društvenim mrežama. Izet Pajević priča:

“Nevjerovatno sam iznenađen kako nam ide prodaja. Radimo korpice organske hrane. Ljudi su u Mostaru ludi za tim, bukvalno. Mame ovo uglavnom traže, imaju malu djecu: ‘Daj, daj’. Imamo grupu ‘Organsko kao nekad’ na Fejsu i to je jedini kontakt”.

Jedna od onih koja uzima hranu od Ružice, Dejana i Izeta je Mostarka Nila Botić.

“Krenula sam da kupujem kod njih, njihove proizvode i njihove ove korpe povrća. I skroz sam zadovoljna, prvenstveno jer znam da je sve to na prirodnoj bazi, da nema nikakvih aditiva, nema ništa - sama priroda, ono, što mi je predobro”.

Ružica, Dejan i Izet su se očito snašli u proizvodnji zdrave hrane. Kako je baviti se poljoprivredom, Dejan Kosanić priča:

“Pa, moji roditelji su cijeli život uzgajali hranu, naravno, uglavnom samo za nas. I onda pomalo od njih sam učio, širio vidike, putovao, upoznavao ljude koji se malo ozbiljnije bave organskim uzgojem hrane i naučio sam tako neke osnove”.

Troje mladih ljudi su ujedno pokazali i da mladi u BiH ipak mogu nešto postići. 

Izet Pajević kaže:

“Najgore je što mladi kad krenu u nešto, svi osporavaju. Kažu: ‘Šta ćeš ti?’ Baš kod nas u Mostaru je to ono,: ‘A? Šta ćeš ti? K’o da to niko nije već prob’o?’, ovo, ono... Treba samo imati svoju neku viziju, cilj, istrajati u onome što želiš”.

Da se na taj način i u BiH može doći do rezultata, slaže se i Nila Botić:

“Samo treba imati baš to - inicijativu. Krenuti od nečeg i ići naprijed, pa makar glavom kroz zid, ali da se dođe do nekog cilja. Jer, svugdje se svašta može raditi, nema potrebe da se ode iz ove države da bi se zaradio koji dinar i ostalo”.

Dobri početni rezultati ohrabrili su Ružicu, Dejana i Izeta da razmišljaju o tome da oforme poljoprivrednu zadrugu, u koju bi se uključilo što više mladih uzgajivača zdrave hrane, a time bi se stvorili uslovi za određen broj nezaposlenih mladih osoba da se bave tom djelatnošću, piše portal Slobodnaevropa.org.