Sharan: Snake Eater će da vas pojede (INTERVJU & VIDEO)

Povodom prvog koncerta novoosnovanog sarajevskog r'n'r banda "Snake Eater", koji će se održati u sarajevskoj FisKulturi 27. avgusta u 21h, razgovarali smo sa frontmenom Arnelom Šarićem Sharanom.

RadioSarajevo: Prije svega, zašto baš Snake Eater? Zvuči kao aluzija na Slasha, ali i na film... Kako je uopće došlo do nastanka banda?
Sharan: Nije aluzija na Slasha, ali je aluzija na legendarnu B-(ne)produkciju sa Lorenzom Lamasom. Klinci su imali Ramba, ja sam imao Jack Kellija, drugim riječima, Čovjek koji jede zmije je akcijski film mog djetinjstva.

Uvijek se zafrkavamo na probama na račun imena benda i pjesama jer dosta toga možeš bez problema postaviti u neki homoseksualni kontekst, recimo pjesma se zove Plameni ljubavnik, bend se zove Snake Eater (zmijogutač!), svirali smo i Breaking The Law benda "Judas Priest"m čiji vokal Rob Halford je deklarisani homoseksualac... No, situacija je drugačija. Kad sam davao ime bendu, napravio sam posvetu dvjema stvarima koje volim - filmu sa Lamasom i kunilingusu, odnosno pružanju oralnog seksa ženama. Žene su zmije, a ja volim da ih pojedem!

Bend je nastao u martu 2010. godine, ja sam tad još uvijek radio na Radiju 202 i razlog zbog kojeg smo dobar bend je što se sve desilo veoma prirodno, ljudi su se povezali muzikom, a ne nekim zaduženjima kako se inače bendovi kod nas okupljaju (jaran zove jarana da svira i ako ovaj odbije, on više nije dobar jaran). Ja sam sjedio na 202-ci, slušao Airbourne (sjajan australijski bend, obavezna lektira!), pio neki alkohol i bukvalno lupio šakom od stol i rekao naglas: "Ja moram osnovati rock'n'roll bend!". Ono malo ljudi što se tu zadesilo gledalo me poprilično zbunjeno, kontaju "Ah, opet Sharan i neki bendovi" (kakva samo greška!), no ne dadoh se zbuniti i poslah poruku Mutetu i Seji, gitaristi i bubnjaru. Obojica pristadoše, a Emira upitah preko MSN-a da li je za, na šta mi je odgovorio da je on baš mene htio pitati da sviramo neki rock'n'roll. Telepatija, šta li već. U toj postavi (Emir, Mute, Sejo, Sharan) imali smo neke tri probe na kojima su nastali neki demo snimci koje smo snimili tehnikom "stavi mikrofon na sredinu sobe i pomoz' Bog", pa je na jednom derneku kod mene Glisha to čuo i rekao da želi svirati u bendu. I tako nam se pridružio i Glisha i sad smo najbolji i jedini rock'n'roll bend u BiH.

Osnivanje Snake Eatera je sasvim logičan potez, nešto što se moralo desiti. Svi smo prošli fazu u kojoj nam je rock'n'roll muzika furka i trend. Sad smo navučeni za život i šta? Ostaje nam da sviramo da ne poludimo.

RadioSarajevo: Šta tačno svirate, koliko se pjesama nakupilo i kada bi se mogao očekivati prvi album?
Sharan: Sviramo rock'n'roll. Ništa više, ništa manje. Nema tu neke posebne priče. Svi smo odrasli na tom zvuku iako smo vremenom odlučili da sviramo neke druge žanrove. Mi smo jedini rock'n'roll bend u Bosni i Hercegovini. Nemojte me krivo shvatiti, shvatite me pravo - kad kažem rock'n'roll, zna se na šta mislim - pjesme koje slave rock'n'roll način života - "for those about to rock, we salute you". Nema ovdje slatkoće ni pop baladica. Mi definitivno nismo bend za Rata Bendova, ali i da se prijavimo, raznijeli bi pozerčine na komade. Ja volim pozirati, na kraju krajeva, zbog toga sam u ovom poslu, ali kad dođemo do teme muzike i zvuka, ostavit ću dušu na binu. Nema tu cile-mile, nego ili jesi ili nisi. Da ne budem nepravedan, postoji još jedan rock'n'roll bend u BiH, a to je No Rules, no oni malo više vuku na blues, barem meni, dok smo mi više sa punk stavom, nešto ala Partibrejkersi.

Imamo jedanaest vlastitih pjesama čije su teme rock'n'roll situacijama u životu. Šipka i Šank govori o opuštanju u striptiz barovima, Dabar je u potpunosti posvećen veličanju i ljubavi prema ženskom polnog organu (eng. beaver, sleng za vaginu), Magistrala je pjesma o kratkim i budnim noćima pod utjecajem amfetamina. Generalno, puno životnog iskustva i malo mašte kako bi se to kreativno dovelo u red. Prvi album bi se mogao očekivati... kad bude gotov.

RadioSarajevo: Svi, pored Snake Eatera, svirate i u drugim bandovima. Ko sve čini band?
Sharan: Da, sviramo još u hrpi bendova. Sejo svira bubnjeve u bendovima Krv i Odar pod pseudonimom Kurvar, a suosnivač je i jednog od najboljih bh. bendova ikad, benda Silent Kingdom. Glisha je glavom i bradom vokal i gitarista sarajevskih punk legendi Ofsajd, a svira i gitaru u bendu Marginalac Margarin, Mute je svirao sa različitim bendovima u ''karijeri'', bio je basista u bendovima Sado Mazo (goregrind), Tread & The Psychoacoustics (šteta što nije potrajalo, sjajan jazz hip-hop), te je svirao i u bendu Snaps, mislim da je bio gitarista, nisam siguran. Snaps je svirao blues. Govorim ''svirao'' jer nisu aktivni, iako se ja baš nadam da će uskoro opet zasvirati, sjajan bend. Emir cijeli život pokušava biti ljuti basista i vokal u sarajevskom bendu Machines of Hate, no konstantni problemi sa postavom i neozbiljnost iste mu baš i ne dopuštaju da previše radi sa istim. Kruži priča da je osnovao i bend imena Memory Imprints koji zvuči baš kao Fear Factory, no znajući da mu je i u tom bendu par članova Machines of Hatea, prije će zasvirati sa Lemmyijem, Slashom i Philom Collinsom nego sa MI-om.

Što se mene tiče, ja sam posebna priča, čovjek koji je prešao hrpu bendova i sad svira u par. Basista sam u bendovima Rapa Nui (ska punk) i Motherpig (tu i vokališem, sviramo metal punk), pjevam u bendu Marginalac Margarin (gdje Glisha svira gitaru), a imam i solo noise horror projekt Topheth koji je trenutno na stand-by-u jer mi je crkla gitara, a nemam love da to sredim.

RadioSarajevo: Koncert u Fiskulturi vam je prvi zajednički koncert, šta publika može da očekuje?
Sharan: Prvi, da. Mogu reći da je malo i nasilu, barem što se tiče tajminga, suštinski osnovna svrha ovog koncerta je u jednu ruku ispraćaj našeg Muteta koji u septembru ide na deset mjeseci studirati u Dublin. Meni nije jasno kako neko može izabrati Dublin i studiranje ispred podrumskog rock'n'roll benda iz Sarajeva od kojeg nema nikakve zarade, no dobro. Tako smo se odlučili za organizaciju ovog koncerta i vidi ti to, nije slučajnost, nije šala - prvi koncert, pa solistički, pa headlineri, pa open-air! Da, sviramo pod vedrim nebom u bašti Bocka, ili kako se sad popularno zove FisKultura (meni će vazda biti Fis Bock, a i za 99% ljudi).

Šta publika može očekivati? Šta imaju za očekivati, plaćaju 5 KM po koncertu, 2 KM od toga idu nama i ONI BI NEŠTO DA OČEKUJU? Šalu na stranu, neka očekuju rock'n'roll i nek se spreme za ples sa đavoljim sinom. A žene... Snake Eater će da vas pojede, bejbe!

http://www.youtube.com/watch?v=99CzGI1l7Wk&feature=player_embedded