Nisu sve svirke u gradskim klubovima - „tezge“

Piše: Semra Kikić za radiosarajevo.ba

Možda ste nekada u gradu naišli na svirku jednog vrlo specifičnog sarajevskog benda, prepoznatljivog po raznolikim solažama i dugim perkusioinstičkim improvizacijama, pod nazivom „Kaiten“. Prije jedne od svirki smo razgovarali sa bubnjarom „Kaitena“, Mirzom Krupalijom.

„Kaiten“ postoji još od 1995-te godine. Kao „Fabrizzio und His Friends“ prvo su svirali blues, a kasnije su počeli raditi ozbiljnije stvari. Nastupili su kao prva grupa, prve noći, prvog sarajevskog „Jazz Fest-a“, i to kao devetorka. U „Kaiten“ ih je preimenovao njihov prijatelj Edin Zupčević, a to je japanska riječ za samoubice.

Tokom svih godina, kroz „Kaiten“ je prošlo oko stotinjak muzičara, kao što su Almir Nezić, Tomo Karača, Dino Šukalo, Krešimir Kec Vlašić, Andy Knott, Dino Olovčić, Alen Ekmečić, Tula, Toni, i još mnogi, mnogi drugi. Znalo ih je u isto vrijeme biti i po četrnaest! Minimalna postava je 7 ljudi, kaže Mirza, i ističe da su on i Ognjen Šavija jedini tu od početka, i predstavljaju jezgru „Kaitena“.

Muzika bi se mogla okarakterizirati kao nu jazz, acid jazz, ili fusion. Sviraju svoje stvari, i pokoju od H.Hanckocka, ali se zapravo baziraju na dosta improvizacija i groove-a, uz puno udaraljkaških dionica, pa svirka traje i po tri sata. Uz to, Dinina sola u Chick Corea stilu, Ognjenova avangardna gitarska sola i „perkusionističke linije“ na gitari, puno živosti i energije, čine bend doista jedinstvenim.

Album nikad nisu izdali iz dva razloga, prvo što kod nas ne postoji izdavač za takvu vrstu muzike, a drugo jer je Kaiten u principu bend za žive svirke, kaže Mirza, za atmosfere i groove, koji se ne mogu reproducirati u studiju. Bitan je feedback od raje, na koji „Kaiten“ daje tri puta više!