Koja: Povratak korijenima i bazičnom rocku

Jeste li znali da je baš u Sarajevu, u bivšoj Slozi održan prvi koncert Discipline Kitchme ikad, čak i prije izlaska njihovog prvog albuma, davne '82.-e godine? Bend se sada, nakon trideset godina, ponovo vraća u Sarajevo, i to ponovo u Slogu, koncertom koji će se održati u petak, 20.-og, u cilju promovisanja novog albuma Uf.
Iskoristili smo ovu priliku da kontaktiramo basistu, glavnog autora i vokala benda, Dušana Kojića Koju.

Razgovarao: Dino Ćatović, Radio Sarajevo
Pripremila: Lejla Čolak, Radiosarajevo.ba

Novi album je pun poruka – prestani da mrziš, do sebe ako držiš, neukusu treba reći ne... Iako su ljudi skloni tome da to klasifikuju kao parole ili slogane, Koja to ne posmatra na taj način; to su, kaže, tek osnovna obilježja tekstova Discipline Kitchme koji imaju malo riječi, rimuju se, a njima se mnogo kaže.

Radio Sarajevo: Ranije su postojale jasne distinkcije između umjetnosti i šunda, ukusa i neukusa – kako to danas razgraničiti?
Koja: Državna politika, kao i oni koji su ranije određivali šta je šund, a šta nije, diktirali su i to da će ploča biti skuplja. Danas ploča više i nema, ništa se više ne plaća, niko ništa ne kupuje, tako da je taj zadatak razgraničenja ukusa od neukusa prepušten svakom ponaosob. Primer su reality showovi – jedna od tragedija koja nas je zadesila, ali ne samo nas, nego ceo svet, jer mi to nismo izmislili, već uzeli sa strane. Sada tu možemo da vidimo masu bivših rokera koji trebaju da zarade pare ili ne znam šta... rade svašta da bi zaradili tu crkavicu. Dalje, tu je političko nasilje i taj neukus kojim smo obuzeti još od raspada zemlje, razna prepucavanja, a sve po principu:  za čas plane i za čas bude mržnja. Po meni, to je najočitiji primer neukusa generalno. 

Radio Sarajevo: Na novom ste albumu obradili i fenomen društvenih mreža – koliko često vi posjećujete iste?
Koja: Ja nemam profil pod svojim imenom, niti ću ga imati, ali zato imam pod hiljadu drugih, da bih uhodio i špijunirao kao što i svi drugi rade. Hoću da vidim o čemu se tu radi i ko mi misli dobro, a ko ne.  Šalim se, naravno. Nisu mi jasni ljudi koji provode po ceo dan na društvenim mrežama, oni kojima čitav dan ovisi od toga ko im je šta napisao, poslao, lajkovao; mislim da je to veliko gubljenje vremena.  I ustvari je tužno, poprilično, pošto ljudi očigledno da nemaju nikoga, postoje samo tu, kad su na toj mreži. No, s druge strane, nije loše za posao – ja to inače koristim kao oglas, 'oglasnu tablu', kako ja to zovem, te na taj način shvatam i sam internet od samog početka.

Radio Sarajevo: Facebook je ipak napravio veći iskorak spram internet foruma i drugih društvenih mreža u smislu da je umanjio anonimnost korisnika. Smatrate li anonimnost problem ili prednost interneta?
Koja: Meni je mnogo čudno da ljudi na internet postavljaju svoje privatne fotografije, podatke, adrese, brojeve telefona...  ko se toga dosetio, svaka mu čast, jer je to, na kraju krajeva, jedna velika baza podataka. Nema tu nikakve teorije zavere, jer je to sve istina, jednostavno je tako. To bismo mogli ustvari da nazovemo 'kartotekom'.

Radio Sarajevo: Šta je to što danas drži vašu pažnju osim muzike – imate li psa, skupljate li sličice Životinjskog carstva ili nešto slično?
Koja: Životinjsko carstvo smo skupili, albumi su davno popunjeni. U principu, muzika je ta koja obuhvata svaki segment mog života.

Radio Sarajevo: Uobičajeni pridjev uz bend Disciplina Kitchme je 'kultni' - da li to može biti opterećenje za bend u kreativnom smislu?
Koja: Ne može u kreativnom smislu, ali može biti opterećenje bukvalno.  Izgleda da je danas problem ako bend postoji dugo vremena pošto, ako želi da bude to što jeste, on mora na neki način da bude isti, da održi svoju specifičnost, kao npr. Rolling Stonesi. No, svaki album mora da na neki način bude drugačiji u odnosu na ostale, dakle - moraju da budu međusobno različiti, no opet jako isti, što je u principu i najveća veština i najveća muka. Ovde čovek treba da se potrudi da to traje, zato je recimo između naša dva albuma prošlo četiri godine pauze, možda i više, nisam ni brojao... I da, to može da optereti, ali naravno, mi se ne bavimo time, nas to ne zanima. 

Radio Sarajevo: I dan danas vam postavljaju pitanja o Paket aranžmanu, Novom talasu; vjerujemo da ste i sami zapalili ploču Paket aranžmana - dobre muzike je bilo i prije i poslije. Šta se danas najčešće nalazi na vašoj playlisti?
Koja: Funk je, manje-više tu uvek ostao, bez obzira na godine.  A što se tiče novih bendova, od početka devedesetih pa na ovamo, na prste se daju izbrojati radikalni bendovi , neki koji drugačije sviraju, drugačije razmišljaju, ne podilazeći muzičkom pravcu kojem trebaju da pripadaju.

U zadnje se vreme okrećem primitivnom rock and rollu i onda slušam te neke bendove koji su 'bazični' rock, koji je još uvek jak i ima osnovne osobine te buntovne muzike.

No, s druge strane, recimo, mnogo mi se dopada afrički bend Konono No. 1; oni imaju četiri velike kalimbe koje su ozvučene, uz neke udaraljke, sasvim malo vokala – to je u principu dosta slično Disciplini Kitchme, pošto se tu čuje samo taj neki ritam i sve vreme se nešto ljulja uz zvuke koji nisu baš uobičajeni.

Radio Sarajevo: Da li Koja još uvijek ne nosi sat i nema mobitel?
Koja: Tako je! Upravo tako. A čekaj – jel to isti intervju? (smijeh). Uvek je tu neko pored mene ko ima mobilni telefon. Prisustvovao sam rađanju ideje mobilnog telefona kod svakog čoveka na ulici u Londonu, te sam to nekako odmah odbio kao ideju. Čak i kad bih imao telefon, mislim da bi gotovo celo vreme bio ugašen, tako da ne vidim razlog zašto bih sa sobom nosio neku stvar koja ne funkcioniše.

Radio Sarajevo: A i zrači...
Koja: A o tome da i ne pričam. Dobro, mi zračimo na razne druge načine.

Radio Sarajevo: Vaši citati iz filma 'Kako je propao rokenrol' su i danas popularni; koliko je sam film pomogao u popularizaciji benda?
Koja: Sam film jeste dosta uticao na samu popularnost benda, ali smatram da je u ovim vremenima koja su došla nakon njega previše emitovan, tako da je na taj način izgubio, bar što se mene tiče, tu početnu ekskluzivnost.  Uredu je, naravno, ali kad se sa nečim preteruje, onda to postane dosadno.

Radio Sarajevo: Imate li u planu još filmskih projekata tipa 'Fank-i-lastiš zelenog zuba'?
Koja: To je bio zaista neplaniran projekat, ustvari, to je bila neka moja, nazovimo je, umetnička linija iz 2004. god. Cilj je bio napraviti jam session sa što više ljudi različitih muzičkih usmerenja i različitih godišta; sve je snimano sa tri kamere i višekanalno, što se zvuka tiče, tako da je logičan sled događaja uslovio da to bude muzički film, pošto klasičnog muzičkog filma u tom smislu kod nas ustvari i nema. 

Ne znam šta će se dešavati u budućnosti, ali sigurno bih voleo nešto da snimim. Mada ja, iako imam i svoje izložbe, nisam ni likovni, kao ni filmski umetnik, ja sam samo taj što u pojačalo gurne gitaru i – šta bude. A obično bude to što bude.

Radio Sarajevo: Repertoar za sarajevski koncert?
Koja: Što više stvari sa novog albuma, naravno, u regularnom delu seta. A u međuvremenu , naravno, tu će da bude i nekih prepoznatljivih pesama Discipline Kitchme iz svih faza benda – sviramo sve, no, prvenstveno promovišemo Uf album.

Radio Sarajevo: ... koji je naišao na jako dobre kritike.
Koja: Pa jeste, da. Kažu da se tu oseti neki novi, iznenadni polet. Razlog je verovatno to što smo mi napravili taj specifičan koncept downloada na Exitovom siteu gdje se pola albuma moglo besplatno skinuti; dakle, ako je originalna pesma traje devet minuta, mogla se skinuti tek prva polovina pesme.  Sve refrene i strofe smo stoga odsvirali u te prve četiri minute, a posle toga bismo se razigrali u jam sessionu, tako da je najverovatnije to taj 'polet' o kojem govore.