Književnice iz regije: Dragana Mladenović

Pjesnikinja Dragana Mladenović rođena je u Frankenbergu 1977. godine. Srpski jezik i književnost sa opštom književnošću diplomirala je i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Dosad je objavila zbirke pjesama: Nema u tome nimalo poezije (2003), Raspad sistema (2005), Tvornica (2006), Asocijalni program (2007) i Omot spisa (2008). Pjesme su joj objavljene u nekoliko antologija, a zbirka Rodbina je prevedena na njemački jezik. Živi u Pančevu i radi u sedmičniku Pančevac, a pored toga je jedna od urednica „internet portala za književnost, politiku i srodne oblasti od kojih zavisi život i koje menjaju svet“, Male novine.

Poezija Dragane Mladenović bavi se našom zajedničkom prošlošću i sadašnošću na ovim prostorima, a koristi ideološke pojmove i za poeziju neočekivane materijale kakvi su pravni propisi, priručnici, katalozi, oglasi, udžbenici, kako bi dočarala specifičnu socio-političku stvarnost. Razgovarali smo s njom o postupcima kojima se koristi pri pisanju, reakcijama čitalaca i kritike na njenu poeziju i književnoj sceni u Srbiji i regionu.

Razgovarala: Tamara Zablocki

Radiosarajevo.ba: U Tvornici je primijenjen vrlo zanimljiv strukturalni postupak gdje za 'sirovine' koristiš različite publikacije iz vremena naših prošlih života, u jednopartijskom sistemu.

Mladenović: „Tvornica” je konceptulana knjiga pesama, kojom sam nastojala da opišem nekadašnju Jugoslaviju i to jezikom koji se koristio u velikom delu te države (srpsko-hrvatski, odnosno hrvatsko-srpski) i uz terminologiju karakterističnu za to vreme/prostor/sistem. Čitalac se kroz „Tvornicu” kreće kroz „pogone”, u kojima se opisuju jezik, geografske odlike SFRJ, radni dan i slobodno vreme jednog prosečnog Jugoslovena, a otvorena su i pitanje odnosa prema ženi, porodici i kulturi u jugoslovenskom periodu.

Tragajući za „sirovinama” za pokretanje „tvorničkih pogona” naišla sam na neverovatne publikacije kao što je „Leksikon svakodnevnog života”, u kojoj se čitaocima objašnjava kako da koriste štednjak, čašu za četkice za zube, lavabo itd, zatim knjigu „Prava i dužnosti žene” i sl. A sve je zapravo krenulo od „Rečnika sinonima srpskohrvatskog jezika”, jednog velikog ali tako uzaludnog projekta, da sam uživala čitajući ga. „Tvornicu” otvara pesma „Uzrok” i zatvara „Posledica”, a između njih je opisan prostor od Vardara do Triglava u drugoj polovini 20. veka. 

Radiosarajevo.ba: U Rodbini se baviš krvavim devedesetim. Kako je zbirka primljena na našim prostorima, budući da je to najproblematičnija tema koja će takva i ostati još dugo.

Mladenović: Između „Tornice” i „Robine” objavila sam još jednu knjigu – „Omot spisa”, a u njoj je donekle nagoveštena tema kojom sam se kasnije bavila u „Rodbini”. Iako su međusobno različite, pojedini kritičari te tri knjige, a sve su objavljene kod istog izdavača, doživljavaju kao neku vrstu trilogije. Što se tiče recepcije „Rodbine”, tu se skoro sve odvija u skladu s mojim očekivanjima. Uživaoci poezije je uglavnom vole,  ljubiteljima „čistog i emotivnog” pesništva se ne dopada, ali niko nije (negativno) reagovao zbog otvaranja teme rata na prostoru bivše Jugoslavije i razmatranja pitanja odgovornosti. Kada je reč o književnoj kritici, sud o njoj su izneli samo kritičari mlađe generacije – Saša Ćirić, Dragoljub Stanković i Bojan Samson, te Marko Pogačar, dok ešalon starijih književnih kritičara uspešno ignoriše postojanje te knjige. Jedino pravo iznenađenje za mene predstavlja činjenica da su izvesni književni krugovi u Nemačkoj, a nedavno i u Švedskoj, prepoznali da je ta knjiga  vredna pažnje.

 

Radiosarajevo.ba: Kakva je situacija sa književnošću i posebno zanemarenom poezijom u Srbiji? Tvoje iskustvo sa izdavačima?

Mladenović: Savremenu srpsku poeziju karakteriše velika poetska raznolikost i složiću se da je u poslednje vreme bilo odličnih poetskih knjiga. Takođe, prilično su aktivne grupe, uslovno rečeno, slemera, kao što su „Poezin” i „Pesničenje”, ali i druga književna okupljanja, čitanja i izvođenja poezije, koja su naročito zastupljena u Beogradu i Novom Sadu.  Za razliku od nekih kolega, ja sam prezadovoljna izdavačkom kućom s kojom sarađujem. Reč je o „Fabrici knjiga” Dejana Ilića, koja je posvećena društveno angažovanom izdavaštvu i godinama unazad radi na razbijanju drušveno-političkih predrasuda i tabua.  „Fabrika” je jedno od nekoliko ostrvaca smisla i istinoljublja zbog kojih još uvek ima razloga ostati u Srbiji.    

Radiosarajevo.ba: Predstavljala si Srbiju na sajmu u Leipzigu, kakvo ti je iskustvo interakcije s publikom to donijelo?

Mladenović: U Lajpcigu sam se predstavila kao autorka „Rodbine”, koja je neposredno pre sajma prevedena na nemački, i kao jedna od autora dvojezične Panorame srpske poezije 21. veka „Ulaznica”. Utisaka je zaista bilo previše. Jedan od najlepših je čitanje delova „Rodbine” u starom lajpciškom bioskopu pred oko 300 gledalaca. Posle svega, čini mi se da Nemci masovno i s velikim intersovanjem prate književne događaje, da  čitaju i da veoma cene kreativnost i umetnički izraz.    

Radiosarajevo.ba: Većina tvoje poezije tiče se problematične prošlosti naših prostora i još problematičnije sadašnjosti. Je li uopšte moguće pobjeći od tih tema kad se živi u Srbiji, Bosni i Hercegovini...?

Mladenović: Pošto mi u Srbiji svakodnevno živimo prošlost, sasvim je očekivano da odatle proisteknu teme karakteristične za našu realnost. Trenutno pripremam rukopis koji je operisan od „balkanskih utvara” i bavi se nekim elementarnijim životnim temama. I, prija mi.  

Radiosarajevo.ba: Koja je ideja vodilja „internet portala za književnost, politiku i srodne oblasti od kojih zavisi život i koje menjaju svet“, Male novine, i kako vam ide zasad?

Mladenović: „Male novine”, internet portal za književnost, politiku i druge stvari koje menjaju svet, nastele su iz potrebe da se čitaocima skrene pažnja na publikacije vredne pažnje, bilo kroz prikaze knjiga, bilo kroz top liste knjiga, bilo kroz objavljivanje izbora, odnosno odlomaka iz knjiga. Projekat je ambiciozno zamišljen i okupio je veliki broj relevantnih autora iz regiona. „Male novine” se ne bave dnevnom politikom, već politiku sagledavaju u širem smislu, tako što analiziraju odluke koje su od društvenog i kulturnog značaja. Trenutno ide okej, ali, priznaću, najveći teret tog projekta nosi Slobodan Bubnjević, moj suprug.     

Radiosarajevo.ba: Preporuči nam autore i autorice iz zemalja bivše Jugoslavije čija djela posebno cijeniš.

Mladenović: Od savremenih pesnikinja i pesnika to su: Milena Marković, Srđan Valjarević, Zvonko Karanović, Tanja Stupar Trifunović, Nenad Jovanović, Marko Pogačar, Siniša Tucić, Maja Solar, Nikola Madžirov, Raša Kominov Radoslav itd. Dopadaju mi se prozna ostavrenja Nenada Veličkovića, Renata Baretića, Roberta Perišića, Saše Ilića, Gorana Vojnovića, Vladimira Pištala, Mirjane Đurđević... Sigurna sam da sam nekoga nepravedno izostavila, da sam zaboravila na njegovo vredno delo i posle će mi biti žao zbog toga. Inače, obožavam jugoslovensku neoavangardnu, koju su 60-ih, 70-ih i 80-ih stvarali Šalamun, Vujica Rešin Tucić, Despotov,  Miroljub Todorović, Judita Šalgo  i drugi.      

 

Foto: Nebojša Babić

 

UZROK

Ko je mogao predvideti sve te devijacije
Sve te deformacije protivurečnosti
Konflikte muke i bolesti čoveka
Našeg veka
Recite mi
Ko je mogao predvideti sva ta ugnjetavanja
Ispoljavanja šovinističkih strasti genocid
Likvidacije političkih neistomišljenika
Hajde recite mi
Ko je mogao predvideti lični teror
Sivilo birokratije vladavinu primitivizma
U svim tim humanim sistemima

AKCIONI KONGRES KULTURE

Da bi radnik
U samoupravnom sistemu
Postao
Čovek
Ono radnikovo ljudsko
Mora da shvati umetnost i kulturu
Tako će trudbenik
Proleter
Prepoznati na ulici
Metonimiju
Tako će postati
Samostvoren
Nedovršiv
Tako će s poštovanjem
Rukopljesom pozdravljati
Delegate
Istinu vam kažem
Tako će i radnik
U samoupravnom sistemu
Postati
Čovek

BARBI

devojka nek nije lutka
pahulja roze dromfulja
barbi
i neka ne traži muža po
kvadratnoj meri
stambene jedinice u centru
kena
bar ona neka prezre ukrase
drsko odgovori majci i
odlučno napusti dom
pa neka živi u vešernici
u sobi dva sa dva
sa sirotim studentom
stepnjakom
i neka bude blaga
prema njemu i nežna
i vunenu haljinu nek nosi
i pahulje u kratkoj kosi